Милан Мартић осуђен на 35 година затвора
Бивши председник Републике Српске Крајине Милан Мартић осуђен је у уторак пред Хашким трибуналом на 35 година затвора за злочине почињене почетком деведесетих година против Хрвата и других несрба у Хрватској, објављено је на званичном сајту Трибунала.
Мартић је осудјен за 16 тачака оптужнице за дела која укључују прогоне, убиства, мучење, депортацију, нападе на цивиле, разарање цивилних подручја и друге злочине против човечности и кршења ратних закона и обичаја. Ослобођен је кривице по једној тачки оптужнице којом је био оптужен за истребљење.
Мартић се од 4. јануара 1991. до августа 1995. године налазио на разним руководећим положајима, био је председник, министар одбране, министар унутрашњих послова у Српској аутономној области Крајина и Републици Српској Крајини.
Закључено је да је током тог периода учествовао у удруженом злочиначком потхвату у који је био укључен и Слободан Милошевић, а чији је циљ био стварање уједињене српске државе путем широко распрострањене и системске кампање злочина против несрпског становништва који су живели у подручјима у Хрватској и Босни и Херцеговини која је требало да постану део такве државе.
Расправно веће је закључило да су, између осталих, Благоје Аџић, Милан Бабић, Радмило Богдановић, Вељко Кадијевић, Радован Караџић, Слободан Милошевић, Ратко Младић, Војислав Шешељ, Франко "Френки" Симатовић, Јовица Станишић и капетан Драган Васиљковић учествовали у промовисању заједничког злочиначког циља удруженог злочиначког подухвата.
Уз то, Мартић је осудјен због тога што је наредио ракетне нападе на Загреб 1995. године, у којем је седморо људи погинуло, а више од 200 је рањено.
У неколико изјава за медије Мартић је признао да је наредио те нападе. У интервјуу за један радио 5. маја 1995. године, Мартић је изјавио "Ту сам наредбу издао ја лично да се одужим Фрањи Туђману који је издао наредбу да се изврши напад на западну Славонију".
Расправно Веће је констатовало да је Мартић седам година бежао пред правдом знајући да је против њега подигнута оптужница. С обзиром на то, Веће је приликом одмеравања казне придало минималну тежину чињеници да се 2002. године добровољно предао.
Судјење Мартићу је трајало од 13. децембра 2005. до 16. новембра 2006. године. Мартић је пребачен у Трибунал 15. маја 2002. године, а 21. маја 2002. се пред Судским већем Трибунала изјаснио да није крив ни по једној тачки оптужнице.
Првобитна оптужнице против Мартића је потврђена и обелодањена 25. јула 1995. године. Измењена оптужница је поднета у децембру 2002. године, а друга измењена у септембру 2003. године. Тужилаштво је другу изменену оптужницу поново поднело 9. децембра 2005. године.
У другој измењеној оптужници наведено је да се, од 4. јануара 1991. до августа 1995. године, "Мартић налазио на разним руководећим положајима у тзв. Српској аутономној области (САО) Крајина у североисточној Хрватској, која је послије преименована у РСК, и да је у том својству учествовао у удруженом злочиначком подухвату као саизвршилац."
Тужилаштво је од Хашког трибунала тражило доживотну казну за Мартића, док је одбрана оптужницу оценила као измишљену и захтевала да она буде одбачена.
Мартић се добровољно предао Хашком трибуналу у мају 2002. године, а првом појављивању пред судом изјаснио се да није крив.
- Извор
- mtsmondo.com
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »















