Најјачи гама-зрачни бљесак за последњих двадесет година

Руска апаратура „Конус“, која је се налази на америчком сателиту Wind, регистровала је гама-зрачни бљесак изузетне осветљености. Извор није утврђен, али истраживачи после регистровања гама-зрачног бљеска покушавају да открију тај објекат у другим деловима спектра. Појава је постала рекордна по максималном сјају и енергији фотона, од када је инструмент „Конус“ у функцији, а то је скоро 20 година.

Руски инструмент „Конус“, постављен на америчком сателиту Wind, забележио је 19. фебруара 2014. године гама-зрачни бљесак, који је био један од најсветлијих до сада познатих. Његов максимални проток (односно највећи број фотона, емитованих у јединици времена) и максимална енергија фотона премашили су оне параметре бљескова, које је „Конус“ до сада забележио.

Основни удар трајао је 2,5 секунде, „фаза врхунца“ износила је 1,6 милисекунде. Затим је уследило је далеко слабије зрачење. Читава појава трајала је укупно око пола минута. У циркуларном извештају Међународне мреже праћења гама-зрачних бљескова добила је ознаку GRB 140219A.

Сарадници Иофиног физичко-техничког института Руске академије наука, у којој је конструисана апаратура „Конус“, сада уз помоћ колега из Русије и иностранства покушавају да открију објекат, који је извор толико снажне експлозије, у видљивом и рентгентском опсегу. Генерално, природа гама-зрачних бљескова, врло снажних и кратких експлозија, равномерно је распоређена по целом небу и још увек није сасвим разумљива. Њихови извори могу бити неутронске звезде или обичне, али масивне звезде, које завршавају живот као супернове. Постоје и друге егзотичније теорије, међутим, у овом случају, интересантно је да је GRB 140219A био истовремено и кратак (ако се узме у обзир главни догађај) и прилично дуг (ако му се дода зрачење мањег интензитета). Сматра се да су кратки гама-зрачни бљескови резултат спајања неутронских звезда, а дуге експлозије супернових. Како би се решила ова загонетка, пожељно је осматрати исти објекат у другим опсезима електромагнетној спектра, укључујући видљиви.

Ако истраживања буду крунисана успехом, онда ће спектар знања о гама-зрачним бљесковима бити значајно допуњен. Али ову појаву треба истаћи и зато што је рекордни гама-зрачни бљесак забележио руски инструмент, који успешно ради у космосу већ скоро двадесет година. Сама „линија“ инструмената „Конус“ започела је са совјетским сондама Венера.

Први инструменти „Конус“ разрађени су одмах после открића гама-зрачних експлозија (почетак седамдесетих година прошлог века), а руководилац пројекта био је Јевгеније Мазецев у Иофином физичко техничком институту Академије наука СССР. Ти инструменти радили су на аутоматским станицама „Венера 11“ између 1978. године и 1983. године, а њихови резултати постали су темељ модерних сазнања о гама-зрачним бљесковима.

Инструмент „Конус“ на сателиту Wind лансиран је новембра 1994. године, за протеклих више од 20 година забележио је више од 3000 појава, не само гама-зрачних бљескова, него и других. Сателит Wind, који истражује сунчани ветар, показао се врло згодан и за осматрање целог небеског свода. Он улази у међупланетарну мрежу регистара гама-зрачних бљескова, коју чине детектори, постављени на разним уређајима. Мада главни задатак мисије „носача“, по правилу није повезан са гама-зрачним бљесковима, важно је да се ове појаве могу пратити из разних делова Сунчевог система, а потом прецизније одредити њихова локација.

Нажалост почетком јуна 2013. године напустио нас је творац „Конуса“ Јевгеније Мазец. Али линија ових инструмената наставља да функционише. Детектори „Конус“ радили су такође на уређајима „Коронас-Фотон“ 2009. године и на два сателита „Космос-2326“ и „Космос – 2367“ од 1995. до 2001. године. Сада се у Иофином физичко техничком институту ради на новим инструментима, који треба да буу постављени на космичкој опсерваторији «Спектр-УФ» и малим космичким инструментима, на којима се ради у компанији Лавочкин.

Олга Закутњаја,