Тифлиски балкон Параџанова

Покушај да се схвати Параџанов. Тако би могла да се назове изложба која је отворена у московском музеју Истока (21. марта – 18. маја). Посвећена је 90-годишњици од рођења чувеног режисера Сергеја Параџанова, али говори не само о њему – половина изложбе је посвећена његовом родном граду Тифлису, сада Тбилисију, престоници Грузије.

Званични назив изложбе: Из Тифлиса с љубављу. Ваш Сергеј Параџанов. Једна сала у потпуности је посвећена грузијском граду 20-30-их година прошлог века. На зидовима су старе таблице са називима улица, фирме продавница, честитке, фотографије. Иза стакла су предмети тог доба: вергл, кишобран, пегла, посуђе, шиваћа машина... Како би се схватили извори музичког стваралаштва Параџанова, пореклом Јерменина, треба обавезно осетити атмосферу тадашњег Тифлиса! – рекла је у интервјуу за Глас Русије координатор изложбе Светлана Хромченко.

- Атмосферу необичног града, фантастичног, где су били помешани париски шарм и кавкаски шик, града врло пријатног у којем су необично изграђени топли људски односи, украђени хумором. Градови у којем је настао свој, посебан језик, смеса грузијских, јерменских, руских речи, језик врло сочан и колоритан.

Координатора понавља Арам Баблојан, власник колекције која чини основу изложбе:

- Ми смо први пут покушали да покажемо Сергеја Параџанова не као редитеља, како га показувају сваки пут, већ као апсолутни продукт Тифлиса. Као апсолутно тифлиског човека. Јер само тамо је могао да се роди човек који је снимао национални филм Украјине, Јерменије, Грузије и Азербејџана. Он је упио у себе дух овог мултинационалног града.

И заиста, већина истраживача стваралаштва Параџанова говори о његовом непоновљивом стилу – декоративном, епском, психоделичном. Сви његови филмови су као оживеле слике, њих називају песмама без слова, аналога нема ни у руском, ни у светском филму. Све је тако. Али најмање је важан други моменат: филм Параџанова Боја нара химна је предивној Јерменији. Легенда о Сурамској тврђави – сага о Грузији, Сенке заборављених предака – изјава љубави према украјинском ентосу... Параџанов је био складан у свакој култури, при томе увек оставши сам свој!

Посебан одељак изложбе је сликарство грузијских и јерменских сликара који су утицали на стваралаштво Сергеја Параџанова. Он има и изузетне колаже, направљене за време рада на филмовима Легенда о Сурамској тврђави и Ашик-Кериб. Ал најзанимљивије су фотографије. Стотине фотографија које су направили аутори из разних земаља који су знали Параџанова, дружили се са њима. Он је био врло комуникативан и ради је позирао – рекао је у интервјуу за Глас Русије фотограф Михаил насберг:

- Он је осећао када га снимају, волео је да оставља утисак. Било је занимљиво снимати га. Генијални човек, генијални уметник.

Кулминација изложбе је декор који имитира балкон, исти такав који је био у кући Параџанова у Тбилисију, на њему је он примао своје многобројне пријатеље. Сада на њиховом месту могу себе да замисле посетиоци изложбе.

Рита Болотска,