Клими шкоде и кола и краве

Пољопривреда угрожава човекову средину ништа мање од енергетике и транспорта. За производњу пола килограма меса у атмосферу се емитује исто толико гасова, који стварају ефекат стакленика, колико и вожња колима за неколико десетина километара. То су закључци експерата УН. Међутим, ради побољшања ситуације човечанство не мора да брише месо из свог јеловника.

Да би се добио котлет од меса, тежак свега 225 грама, месо је неопходно самлети, посолити, забиберити, додати нешто сеченог лука и кечап и избацити у атмосферу исто толико гасова, који стварају ефекат стакленика, колико и вожња колима за 16 километара. У сточарству има неколико чинилаца, који шкоде клими. Животиње једу огромне количине биљки, које би потенцијално могле да апсорбују угљендиоксид. Неопходно је узимати у обзир метан, који се емитује као резултат животне активности копитара.

Коришћење фризова, ђубрива итд. продубљује ситуацију. То је цена котлета за вечеру, - истиче руководилац радне групе Руског савеза индустријелаца и предузиматеља за питања промена климе Михаил Јудкин.

- Укусно јело скупо кошта, између осталог, у цену спада и стање човекове средине, озбиљан утицај сточарства на климу. У неким земљама, например, у Новом Зеланду, сточарство је главни извор емисија у атмосферу гасова, који воде ефекту стакленика.

Што више има на свету људи, то се више производи хамбургера. Зато људи, који смањују количину меса, које они конзумирају, могу сматрати да доприносе очувању човекове средине, - истиче руководилац програма Клима и енергетика Светског фонда дивље природе Алексеј Кокорин.

- Људи једу више меса, него што је потребно људском организму. Избалансирана исхрана са мањом количином меса аутоматски ће водити мањем трошку енергије и емисијама гасова, који воде ефекту стаклене баште.

Међутим, не вреди да се апсолутно одустане од меса. Можда ће бити довољан разумнији прилаз пољопривреди, - коментарише Михаил Јудин.

- Могуће је избећи потпуно одустајање од меса. Међутим, у организацији пољопривредних производњи неопходно је узимати у обзир негативни утицај на климу и трудити се да се он максимално смањи. Према могућностима, такође га треба надокнадити пошумљавањем и бољим коришћењем парцела.

По негативном утицају на човекову средину, пољопривреда заузима тек треће место после енергетске и транспортне гране.

Кира Калинина,