Црква само брани морал

Нису Црква и верске заједнице ни за какву дискриминацију, уперену ма против кога. Нису ни против закона о забрани дискриминације. Напротив! Само нису за то да једна врста дискриминације, било чијом непажњом и пропустима, буде замењена другом врстом дискриминације, вероватно гором и тежом.

То је у петак ексклузивно за „Новости“ поручио епископ бачки владика Иринеј, осврнувши се на „свесно темпиране неистине о самом закону“:
- Прво, није тачно да примедбе на предлог закона значе противљење европском путу Србије. Друго, није истина да је баш овакав, и само овакав, и никако друкчији закон, „услов свих услова“ за пут ка Европској унији и за укидање виза(!). Суперлиберални закон о такозваним сексуалним мањинама постоји само у Холандији, Данској и Шведској. Нема га у осталим земљама Европске уније. Нема га ни у САД.

* Због чега је СПЦ тражила да се врати на расправу Закон о антидискриминацији?
- Српска православна црква је, сагласно својој мисији и свом хришћанском учењу, кроз целу историју српског народа позивала на поштовање моралних вредности. Имајући вековно искуство, увек је саопштавала свој став о суштинским духовним, моралним, државним, националним и друштвеним питањима. И у другим државама црква и верске заједнице најприродније износе своје ставове када се разматрају друштвена питања, посебно она која се односе на опште моралне вредности на којима почивају породица, нација и сама држава. У свим европским државама се према ставовима цркве и верских заједница и медији и све важне институције односе са неопходним поштовањем.

* Став цркве се овде тумачи и као мешање у државна питања?
- У Србији, нажалост, поједини медији се на најгори могући начин односе према црквама и верским заједницама. Већ неколико дана се износе потпуно непримерене квалификације поводом заједничког става свих традиционалних цркава и верских заједница да се повуче предлог Закона о забрани дискриминације.

*Како превазићи ову ситуацију?
- Ако су све традиционалне цркве и верске заједнице приметиле да постоје проблеми са појединим местима у овом предлогу закона, било би најнормалније да целокупна јавност подржи њихово настојање да се дође до једног заједничког става у закону и да тај закон буде у општем интересу народа и државе, као и грађанина појединца.
* Спекулише се да сте ви преговарали са Владом у име Цркве?
- Не бих посебно коментарисао нагађања и инсинуације о томе ко је „преговарао у име Цркве“ (као да је то важно!), а поготову се не бих освртао на отужне бесмислице типа „Иринеј сазвао Владу Србије“.

* * * * *

ПРЕДСТАВНИЦИ ВЛАДЕ СПРЕМНИ ДА У НАРЕДНИМ ДАНИМА ПРЕГОВАРАЈУ СА ЦРКВЕНИМ ВЕЛИКОДОСТОЈНИЦИМА О ИЗМЕНАМА ПРОПИСА
СЛОБОДОМ ПРОТИВ СЛОБОДЕ

МИНИСТАР за људска и мањинска права Светозар Чиплић и министар вера Богољуб Шијаковић покушаће у наредним данима да са представницима традиционалних цркава и верских заједница договоре усвајање предлога закона против дискриминације - сазнају „Новости“.
Уколико не пронађе заједнички језик са црквама Влада ће неизмењен закон вратити идућег четвртка у парламент.
Традиционалне цркве су инсистирале да се предлог закона повуче и врати у јавну расправу јер се њиме крше - „слобода вере и савести грађана, као и слобода деловања цркава и верских заједница“.
Влада Србије, како нам је пренето у Немањиној 11, и даље потпуно стоји иза законског текста, али је због важности институција које су изнеле примедбу, спремна на разговоре.
- Министарство вера начелно сматра да традиционалне цркве и верске заједнице, у чије име је Синод СПЦ и послао апел за преиспитивање Нацрта закона о забрани дискриминације, имају право да јавно саопште свој став о закону - изјавио је за „Новости“ Богољуб Шијаковић, министар вера.
Према његовим речима, традиционалне цркве и верске заједнице представљају огроман број грађана који нико нема право да занемари.
- Тешко је поверовати да управо они који су у нашој земљи деценијама били дискриминисани, сад удружују свој глас у одбрану дискриминације - рекао нам је министар Шијаковић.
Министар за рад и социјалну политику Србије Расим Љајић, који је и предлагач закона, рекао нам је да се иза целе приче крије намера да се политички утиче на дешавања у земљи:
- Ако се закон измени, могао би да се отвори политички фронт и имаћемо протесте и реакције политичких странака и невладиних организација. Уколико се закон не измени и усвоји у оваквом облику, поставиће се питање зашто је до свега овога морало да дође.
Љајић сматра и да за цркве и верске заједнице нису спорна само два члана која наводе, већ би да оборе цео закон.
Министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић изјавио је да Влада није повукла текст да га не би донела, већ да би се, што је могуће у већој мери, постигао консензус.