Србија у мом срцу

Узајамно разумевање руског и србског народа преко поезије – такав је задатак конкурса српске поезије Србија у мом срцу који је одржан последњих дана априла у Москви.

Ученици млађих, средњих и старијих разреда, као и студенти, рецитују стихове србских песника на два језика. Најбољи од њих су добили награде. Пред микрофоном је главни организатор конкурса, руски слависта и преводилац са србског Иљја Числов.

- Треба рећи да ниво професионализма расте из године у годину. Ако су раније деца просто рецитовала стихове, сада они улазе у оно што се може назвати суштином српске традиције, најављујући своје наступе утисцима о земљи. Веза два братска народа постаје сада за њих нешто живо.

Ове године конкурс се састојао од две етапе. Први дан он се одвијао у амбасади Србије. По речима Иљје Числова, такво огромно интересовање за српску поезију први пут је испољено. Други дан конкурс је примила једна од московских школа у којој се учи историја словенских култура. Прилично велика сала школе била је скоро пуна. На свечаној манифестацији Иљја Числов, обративши се окупљенима, дотакао је трагичну историју Србије.

- Наш конкурс има поднаслов Патриотске традиције српске поезије. Ова поезија је дубоко херојска. Кроз њу схватамо да је она низ година Србија морала да издржава најезду непријатеља. И сада ми у Русији преко трагедије у Украјини можемо боље да схватимо трагедију Српске Крајине, трагедију Срба на Косову и Метохији. Хтео бих да иступајући на овој сцени, не стидите се оног осећања које је велики руски слависта Олег Трубачов називао „етничко памћење“.

Свечаној манифестацији присуствовао је први саветник амбасаде Републике Србије у РФ, господин Марјан Божовић, који се обратио у име амбасадора Србије у Русији Славенка Терзића.

- Није могуће изаћи на ову сцену без узбуђења, зато што такви догађаји уливају позитивну енергију. За нас Србе Русија се географски налази далеко, али у срцима смо једни другима ближе. Ми знамо да није тако лако организовати овај конкурс, у то се улажу велики напори. Посебна улога наставника и директора школа, и нећу сакрити, наше амбасаде, омогућава овој манифестацији да се одвија успешно. И желим да конкурс траје дуги низ година!

Чланови жирија конкурса Србија у мом срцу били су на мукама. Требало је да оцене наступе више од 70 учесника по разним критеријумима: уметнички утисак, адекватни избор уметничког дела. Посебно је важно што је ове године члан жирија била србска песникиња Љубица Милетић.

- Ја сам потресена чувши ову децу која вероватно  осећају више него што знају али осећају нашим генетским кодом. Ја пре свега сматрам да су такви руско - србски сусрети веома важни у данашњем тренутку када молох са Запада користећи своја средњовековна оружја напада православни словенски исток. Ја не знам колико су Руси, обићни људи, свесни да је ово што се данас дешава у Украјини само наставак средњовековних крсташких ратова као што се дешавало у србској Далмацији, као што се дешавало у Босни међу муслиманима и католицима и што се сада дешава на Косову међу Албанцима. Желим да поздравим целу редакцију „Гласа Русије“. Ја сам ваш верни и одајни слушалац. У јутру се пробудим у десет до шест, пијем кафу и слушам „Глас Русије“. Ако заспим, ја слушам у десет сати увече када је реприза вашег програма. Желим вам да наставите даље овако како данас радите, будите успешни и срећни.

Посебно нам је драго да саопштимо да је међу награђенима млађи брат наше колегинице Весне Семичаснове Дмитриј Никић. Њему је била уручена диплома „за адекватни избор уметничког дела“. 

Григориј Соколов,