Србија и зелене зграде

Развијене државе граде све више „зелених” здања која штеде енергију. Еколошке или популарно назване „зелене зграде” уклапају се у природну околину – не уништавају вегетацију на земљишту градње, а ...

... посјечено растиње надокнађује се новим.

Током пројектовања и градње води се рачуна о материјалу, кориштењу обновљивих енергетских извора и ефикасности свих енергетских уређаја у објекту. Енергетска криза која је почетком године уздрмала Европу и велико трошење енергије у САД, главни су разлози зашто се, у развијеним државама свијета, гради све више оваквих здања која „штеде” енергију.

Професор Др. Бранислав Тодоровић, стручњак за енергетска питања, недавно је предводио делегацију Друштва за гријање, хлађење и климатизацију Србије на конгресу Америчке асоцијације, која постоји више од 100 година. Он подсјећа да је директивом Европске уније о енергетској ефикасности грађевинских објеката предвиђено смањење потрошње за 30 одсто.

– Свака зграда, још у фази пројектовања, мора да има, прорачуном потврђени, податак о годишњој потрошњи енергије за гријање или хлађење. А када објекат буде изграђен, контролише се урађено и издаје сертификат потрошње. На старим, постојећим зградама, овакав сетификат је обавезан ако се зграда продаје или издаје новом кориснику – истиче Тодоровић.

У дискусији се потврдило да многе земље ван Европске уније граде што више енергетски ефикасних објеката, али и да ЕУ финансира и форсира реализацију оваквих пројеката и кориштење обновљивих извора.

За разлику од свијета, у Србији се није много одмакло од почетка, каже Тодоровић и додаје да и не може много да се урадити ако надлежна министарства нису ангажована и усаглашена у раду.

– Када је ријеч о енергетској ефикасности, одрживом развоју, примјени резултата домаћих истраживања посебно из националног програма Министарства за науку, онда мора да се укључи ресор грађевинарства који је у надлежности Министарства за инфраструктуру, уз подршку Министарства за рударство и енергетику.

– Да би све то успјело, низ нових стандарда које је ЕУ донијела треба да се прихвати и прилагоди нашим условима. То би био прави пут – наглашава Тодоровић.

„Зелене” зграде – спас за планету

Висећи вртови, пумпе које покреће вјетар, систем прикупљања кишнице, соларни панои од специјалног стакла које пропушта сунчеву свјетлост, а уједно штити од штетних зрака, неки су од атрибута штедљивих објеката.

Архитекте постају ривали када је посриједи конструисање еколошких грађевина, а „ зелене” грађевине, мало по мало, „ничу” свуда – У Абу Дабију, Њујорку, Паризу, Риму, Хонг Конгу, али и код нас.

Уједињени Арапски Емирати ускоро ће добити веома необичне еколошке зграде – једна је у облику два, један на други наслоњена, таласа, док друга подсјећа на коцку. У случају прве, изложеност сунцу повећана је захваљујући форми која, уједно, и штити од неповољних струјних кретања.

Специјално стакло ове грађевине има својство изолатора, али и рефлектора свјетлости, док се штедња енергије у другој остварује захваљујући унутрашњим вртовима, као и соларни паноима.

Коцкасти облик имаће и„Скy Виллаге”, зграда са хотелом на врху, у Копенхагену (Данска). Предвиђено је да многи апартмани ове 116 метара високе зграде посједују и сопствени приватни врт.

Соларни панои, пумпе које покреће вјетар, отворени врт на врху зграде, атрибути су еколошког пословног простора, необичног назива (и облика) – „Јаје”, који ће, сљедеће године, да буде изграђен у Индији.

Нова штедљива кула нићи ће и у облацима Мајамија – „Цор буилдинг”. Скелет у облику многобројних отвора замишњен је тако да пропушта сунчеву свјетлост. Торањ „Вауxхалл Скy Гарденс” од 130 метара, са становима, канцеларијама и пространим унутрашњим вртовима обрадоваће становнике Лондона.

Енергетска кула у Паризу привлачиће оригиналношћу захваљујући тоталној провидности соларних паноа. То значи да са спољне стране сви могу да виде вртове, али и људе који ту раде. Еколошка је због система вентилације који је уграђен у соларне плоче, али и најсавременијих технолошких достигнућа када је посриједи освјетљење.