Обретење главе светог Јована Крститеља

У понедјељак, 9. марта православни вјерници обиљежавају празник под именом Прво и друго обретење главе светог Јована Крститеља.
У вријеме Јованове проповједничке дјелатности господар Галилеје био је Ирод Млађи. Овај цар отео је жену свом брату док је своју супругу отјерао. Против тога је протестовао Јован Крститељ, па га је Ирод бацио у тамницу. На једној гозби у граду Севастији игром је цареве госте забављала Соломија, кћерка његове снахе и љубавнице Иродијаде, односно његова законита братанична. Ирод је био у расположењу које је било подгријано пићем, па јој је обећао за награду шта она пожели. Њена мајка, погођена критиком утамниченог Јована, посавјетовала је кћерку да тражи главу Јована Крститеља. По царевој наредби, која је сљедовала из обећања које се не пориче Јовану је посјечена глава и предата на тањиру Соломији. Ноћу су Јованови ученици узели и часно сахранили његово тијело, док је Иродијада избола иглом језик у мртвој глави, јер се њена нечиста савјест бојала његове критике.
Прво и друго обретење главе светог Јована Крститеља слави се 9. марта. Када је Јован Крститељ посјечен, Иродијада нареди да му се глава сахрани одвојено од тијела, плашећи се да пророк не васкрсне. И узе свету главу и закопа је на неком мјесту. Али њена дворкиња Јована је ископала и сахранила на Гори Јелеонској. Недуго затим, један властелин повјерова у Христа и замонаши се, добивши име Инокентије. Градећи себи келију, нашао је главу за коју му се јави да Крститељева. Вратио је на исто мјесто. Касније је глава Светог Јована Крститеља, по Божијем промислу, заборављана и објављивана, све док у вријеме царице Теодоре и патријарха Игњатија није пренијета у Цариград.