Загонетке Црног мора

У Русији је почела Црноморска регата великих једрењака. На десетине школских једрењака из целог света два пута ће прећи Црно море и посетити луке у Варни, Новоросијску, Сочију и Констанци. 

Руски градови уредили су лучке зоне и припремили забавне садржаје за госте регате. Али Црно море није само одлично место за одмор. Његове дубине крију многе загонетке.

Црно море је једно од омиљених места за одмор Руса. О његовој непоновљивости доста се зна, али море, ипак, и даље крије многе тајне. Кримски археолози открили су на дну Црног мора град Акра, настао у шестом веку пре нове ере. На дну Црног мора постоји и подводна река, са плавном долином, обалама, водопадима.

Ништа мање није занимљива ни површина мора. На пример, у августу ноћу вода Црног мора почиње да светлуца. То се догађа зато што у површинским слојевима живи Noctiluca scintillans , грабљива алга. Тамо има још много необичних организама, који истина, немају где да се посебно распореде, за живот су повољни само слојеви до двеста метара дубине. Још једна занимљива карактеристика мора, рећи ће Сергеј Доборољубов, заменик декана геграфског факултета за научни рад МГУ „М.В. Ломоносов“ и дописни члан РАН-а.

- Деведесет процената мора чини водоник сулфид. Разлог за тако интересантну структуру воде треба тражити у чињеници, да Црно море са Мраморним и Средоземним морем спаја изузетно мали мореуз, кроз који долази слана и густа вода, док слатка вода из река смањује салинитет горњих слојева и не дозвољава мешање воде до дна.

Према научним истраживањима, живи свет постоји само у десетом делу целокупне воде Црног мора. На дну се могу наћи дагње, каменице, али и шкољке из рода Рапана, пристигле са Далеког истока. Овај мекушац је постао незванични симбол црноморских летовалишта, јер туристи не одлазе без сувенира од прелепе шкољке. Али, не знају сви, да та грабљивица, која се храни планктоном и другим мекушцима, у Црном мору нема правих непријатеља, па је зато изузетно тешко борити се са њом.

Претходну сличну најезду „странаца“ Црно море је преживело осамдесетих година прошлог века, подсећа Сергеј Доброљубов:

- Досељеници представљају еколошку катастрофу. Када је у време Совјетског савеза почео увоз пшенице из Америке, са њом су дошле и реброноше. То су мале получврсте супстанце.

Реброноше су појеле су сав планктон, којим су се храниле рибе. Нагло се смањио број црноморских медуза. То се догодило осамдесетих година прошлог века. Смањен је улов. Реброноше су довеле до врло непријатних последица. На нашу срећу деведесетих година се доселио прави непријатељ Реброноша и стање је стабилизовано.

У Црном мору се могу срести и неочекивани гости раже и ајкуле, које су се ту случајно нашле преко мореуза, из Средоземног мора. Али туристи не треба да се боје, вода у Црном мору није погодна за живот ајкула и оне овде неће озбиљно заћи.

Марија Баљабина,