Ко је ипак пронашао радио?

У наше дане 7 земаља света оспорава једна другој част проналаска радија. У Немачкој његовим творцем зову Хенриха Херца, у Француској Едуарда Бранлија, у Индији Џагадиша Чандра Бошеа, у Енглеској Ливера Лоџа, у Италији Гуљема Марконија. САД су истакле три кандидата — Дејвида Хјуза, Томаса Едисона и Николу Теслу.

А Русија је уверена: отац радија је истакнути физичар, електротехничар и проналазач Александар Попов. Сви претенденти су радили независно један од другог, отприлике у исто време. Ко је постигао успех први? Одговор је био дат 1900. године на Париском електротехничком конгресу: златну медаљу за заслуге проналаска радија уручена је Русу Александру Попову.

7. маја 1895. године на заседању Руског физичко-хемијског друштва иступио је Александар Попов који је демонстрирао окупљеним научницима први радиопријемник у свету који је сам направио. И извео је прву сеансу радиовезе. А већ 1901. године бродским радиопријемницима су били опремљени скоро сви бродови руске Црноморске флоте.

У време Другог светског рата радио је био за совјетске људе у суштини једини извор информација. Сви су са нестрпљењем чекали извештаје Совјетског информбироа, како би сазнали са стање на фронтовима. Зато 7. маја 1945. године 50-годишњици проналаска радија у СССР је дат посебан значај. Тада је влада земље донела одлуку да се овај датум узме за годишњи Дан радија.

Чини се, сасвим недавно Рус Попов и Италијан Маркони покушали су да претворе електромагнетна колебања у људски говор. А ни један век није прошао од доба када су се детекторски пријемници са слушалицама прихватали као чудо. Али већ данас радио, телевизија, мобилна веза постали су природни атрибути нашег живота и симбол прогреса.

Студенти радиотехничари у Русији имају традицију: на Дан радија они избацују кроз прозор стару електронику: телевизоре, радијопријемнике, компјутере, мониторе. То је својеврсна демонстрација да прогрес не стоји у месту: стално се проналази нешто ново.