Пост и здравље - гладовањем и постом до здравља

Након 15 година рада са болеснима и са искуством од преко 7000 пацијената које су лечили гладовањем и контролисаним постом, два руска лекара су написала књигу у којој објашњавају каква је веза измедју поста и здравља, како гладовање лечи. Дајемо кратак приказ књиге и главне тезе и фазе гладовања, уз све ефекте које пост има на тело.

Из свега наведеног је лако закључити зашто је православни пост (пост на води средом и петком и 4 велика поста годишње) тако лековит на здравље.

А. – УВОДНА РАЗМАТРАЊА И ДЕФИНИЦИЈЕ

1. Смели дијалектичар – ПРИРОДА – уме једним те истим средством и да уништава и да лечи: ГЛАД је увек приказивана као страшан човеков непријатељ али иста та глад може да буде и најбољи пријатељ и исцелитељ који лечи многе тешке болести

2. Принудно гладовање (у логорима на пример) се разликује од лековитог исто као што се нож разбојника разликује од ножа хирурга.

3. Лечење гладовањем се назива „унутрашња операција без ножа“, при чему је природа много прецизнија од било ког хирурга: она чува оно што је здраво, а одстрањује све што је болесно.

4. Лечење гладовањем није специфичан метод који се примењује у случају једног обољења или одређене групе болести. То је општи здравствени метод који мобилише све виталне снаге организма и доводи до: нормализације биохемијских процеса укључујући и лучења свих жлезда са унутрашњим лучењем, стабилизације нервног система, ефикасног чишћења организма од штетних материја, повећање имунитета, побољшања функције крвотока и органа за варење, разградње туморских ткива, психофизичког подмлађивања организма…

5. Унутрашње виталне резерве људског организма су знатно веће него што су нас о томе у школи учили: без икаквих штетних последица по здравље. Човек може да поднесе потпуно гладовање 40 – 50 дана, а гладовање које би довело до смртног исхода трајало би чак око 90 дана.

6. За време гладовања не постоји стално присуство глади нити се глад током гладовања повећава (како нам то дошаптава наша уображена логика). Истина је обратна: током гладовања глад слаби и врло брзо ишчезава већ после 2-3 дана.

7. У току гладовања организам човека мудро и рационално троши сопствене резерве (угљене хидрате па затим масти и најзад и беланчевине) разлажући најпре непотребна-болесна ткива па затим делимично и остала, за животне функције мање значајна, ткива и органе како би обезбедио опстанак и исправно функционисање основних органа: мозга, нервног система, срца и крвотока.

8. По завршетку гладовања утрошено корисно ткиво се врло брзо обнавља.Тај процес траје обично исто толико дана колико је трајало и гладовање, а да би био исправно спроведен неопходно је да се примени дијетална исхрана по одређеним правилима.

Б. – РЕЗУЛТАТИ МЕДИЦИНСКИХ ИСТРАЖИВАЊА

9. Извршена медицинска испитивања сведоче да у току терапеутског гладовања не долази до смањења садржаја беланчевина у серуму крви (што је карактерисично за алиментарну дистрофију) већ  је напротив њихов садржај нешто повишен у току читавог периода гладовања.

10. Током потпуног гладовања (у организам се уноси само вода) не запажају се никакве дисрофичне појаве. Организам се прилагођава унутрашњој исхрани и користи сопствене резерве угљених хидрата, масти, беланчевина, витамина и минерала. Доказано је да таква исхрана задовољава све потребе организма и може се сматрати пуновредном.

11. Један од суштинских механизама лековитог деловања гладовања јесте интезивно излучивање из организма отровних продуката (метаболичке „шљаке“) који су се накупили као резултат неправилне исхране, прележаних болести, хроничних неправилности у раду неких органа, дуготрајне употребе лекова, употребе алкохола, дувана и штетних урицаја животне средине.

12. У току гладовања циркулација крви је олакшана а састав крви се побољшава. Одржава се нормална количина црвених и белих крвних зрнаца, тромбоцита и хемоглобина. Анемија се обично добро лечи гладовањем. У стручној литератури се наводи пример анемичне особе са свега 1 милионом црвених крвних зрнаца код које се оком гладовања тај број повећао на нормалних 5 милиона.

13. По престанку „ацидозне кризе“ (тј. после 6-10 дана од почетка гладовања) имунитет организма је повећан шо се примећује по брзом зарастању рана и брзом савладавању инфекција.

14. По завршеку гладовања (уз нормалну исхрану) већина превише мршавих особа достиже повећану телесну тежину и обратно: гојазне особе достижу мању телесну тежину.

15. Повремено гладовање успорава старење организма. Човек који гладује као да се поново рађа – ћелије рехабилитованог организма добијају нову протоплазму.

16. Нарочито је уочљив ефекат подмлађивања коже: оштре линије и боре постају мање упадљиве, пеге, флеке и бубуљице ишчезавају. Структура ткива коже постаје квалитетнија, кожа постаје млађа и добија лепшу боју. Очи постају светлије и изражајније.

17. Са неким експерименталним животињама постигнути су сензационални резултати. У експериментима енглеског научника Хакслија, црв који је излаган периодичном гладовању наџивео је 19 генерација црва који су редовно добијали храну.

18. Компликације и непријатни ефекти:

- у току првих 6-10 дана гадовања (ацидоза) понекад се јавља мука, повраћање, главобоља, бол у пределу срца, умор… Све то се чешће јавља код гојазних особа и обично изјутра.

- у ретким случајевима могу да се јаве грчеви удова или вилица,

- при наглом устајању из кревета обично настаје вртогавица,

- инфективна обољења се јављају веома ретко изузев упале грла код оних особа које су и раније на то биле осетљиве,

- може доћи до крварења чира желуца или 12-палачног црева,

- код болесника који имају камен у бубрегу могу се јавити болови.

19. Пушење (које је строго забрањено) изазива колапс, поремећај срчане активности, растројство свести…

20. Прекид гладовања због компликација се догађа изузетно ретко и то само ако наступи прогресивна аритмија срца или жутица праћена сталним повраћањем.

21. Знатно су чешће компликације у периоду повратка на исхрану.. Тада се због преједања или прераног узимања теже хране обично јављају болови у стомаку и пролив.

Ц. – ПРАКТИЧНО СПРОВОЂЕЊЕ ГЛАДОВАЊА

22. У Совјетском савезу гладовање се спроводи само у болничким условима док се у западним земљама често спроводи и код куће.

23. За време ове методе гладовања пацијентима није дозвољено уношење у организам ничега осим воде. И најмања количина хране може потпуно да поремети описани природни регенеративни процес.

24. У току првих 3-5 дана гладовања губи се осећај глади и престаје осетљивост на надражаје који подсећају на узимање хране (мирис хране, звецкање посуђа, поглед на храну…). Једино трајно остаје могућност сећања на храну при чему се јавља блага напетост (узнемиреност, нервоза) па се пацијентима препоручује да избегавају размишљања о храни.

25. Губитак тежине је највећи првих неколико дана гладовања (око 1 кг) због брзе потрошње резерве угљених хидрата и губитка воде а затим брзо опада и током целе терапије износи 100-300 грама дневно. Знатно више губе на тежини пуније особе него мршаве, више гурмани него вегетаријанци, више млађе него старије особе. Од битног утицаја на губитак тежине је физикка активност у току гладовања, а поред тога известан утицај имају и температура просторија као и психичко стање пацијента.

26. У току гладовања организам човека функционише у специфи.ном „штедном режиму“ покушавајући да смањеном активношћу својих органа што више смањи потрошњу енергије (јер му је њен доток храном ускраћен). То се манифестује осећањем умора, успореношћу покрета, поспаношћу, смањеним бројем откуцаја срца, нижом телесном температуром…

27. Гладовање делује лековито и на психичка оболења јер обезбеђује дуготрајно смањену активност тј. одмор централног нервоног система.

28. Гладовање у групи је знатно лакше, угодније и интересантније јер тада људи пружају подршку једни другима, размењују искуства, упоређују тегобе и резултате, изучавају литературу, организују заједничке радне и забавне активности…

29. Поступак при пријему новог пацијента на терапију гладовањем:

- преглед код лекара који води гладовање,

- анализе крви, мокра.ће, столице,

- снимање ЕКГ и ЕЕГ,

- мерења: тежина, пулс, крвни притисак,

- одређивање рока гладовања (25-30, а ређе 35-40 дана), (за ове рокове губитак тежине износи 12 – 18%)

30. Уобичајен, просечан дневни режим за почетак гладовања:

- увече, пред почетак гладовања узима се средство за чишћење стомака (горка со, рицинусово уље, „бекунис“ или други пургатив).

- свако јутро започиње клистирањем (испирање дебелог црева млаком водом применом иригатора), што је неопходно због процеса спонтане желудачне секреције која прочишћава организам излучивањем штетних отпадних материја у дебело црево из којег се без клистирања, због мале количине, дуго не би одстраниле…

- следећа јутарања активност је купање и снажна масажа целог тела, а нарочито зоне с обе стране кичме,

- „доручак“: пије се благи чај од шипка („одвар“) уз получасовни одмор,

- преподневне активности: читање, цртање, ручни рад и друштвене игре (карте, домине, шах…),

- око подне: групна шетња 1 сат (уз прикладно одевање),

- „ручак“: чај од шипка, вода, минерална вода, (укупно дневно се уноси 1,5 до 2,0 литара течности)

- поподне је дужи одмор и потом слободне активности,

- увече: телевизија, музика, песма, игра…

- после „вечере“: прање зуба, испирање грла и спавање у проветреној просторији (топлија пижама и топлији покривач!).

КАРАКТЕРИСТИЧНИ СТАДИЈУМИ ФАЗЕ ГЛАДОВАЊА

I СТАДИЈУМ – ПЕРИОД ГЛАДИ:

- траје прва 2-4 дана и карактерише га присуство глади и реаговања на директне и симболичне надражаје: изглед и мирис хране, разговор о јелу, звецкање посуђа и сл.

- карактеристични знаци и тегобе: лучење пљувачке, крчање стомака, туп бол у пределу стомака, блага главобоља, нервоза и несаница.

II СТАДИЈУМ – ПЕРИОД АЦИДОЗНЕ КРИЗЕ:

(објашњење појма: Већ у току првог дана гладовања организам потроши своје скромне резерве угљених хидрата и прелази на искоришћавање резерви масти ради добјања неопходне енергије. Без присуства угљених хидрата маст непотпуно „сагорева“ и ствара киселе продукте који изазивау благо тровање организма)

- траје од обично трећег до шестог или најдуже десетог дана гладовања,

- осећај глади се смањује и нестаје, а осећај жеђи расте,

- тегобе: умор, спорост покрета, јутарња главобоља, мука, вртоглавица,

- отклањање тегоба: шетња, туширање, вода, минерална вода,

- спољашњи знаци: сува уста, скрама на језику, задах, сува кожа, нижи пулс, нижи крвни притисак, мањи број дубљих удисаја…

- губитак тежине: 300 – 500 грама дневно,

- препоручљиве активности: лака гимнастика, лак физички рад, вежбе дисање, аутогени тренинг, медитација психотерапија…

III СТАДИЈУМ – ПЕРИОД ДОБРОГ РАСПОЛОЖЕЊА:

- почиње нагло после 6 – 10 дана гладовања када организам отпочне сам да производи угљене хидрате (просте шећере) разлагањем сопствених беланчевина и тиме омогућава потпуно сагоревање масти тј. престанак стварања штетних материја које су изазивале ацидозну кризу,

- престају све тегобе и настаје добро расположење,

- знаци: језик се чисти, задах нестаје, боја лица се побољшава,

- губитак тежине је обично само 100 – 200 грама дневно.

КАРАКТЕРИСТИЧНИ СТАДИЈУМИ ФАЗЕ ПОВРАТКА НА НОРМАЛНУ ИСХРАНУ

УПОЗОРЕЊА И НАПОМЕНЕ:

- првих дана на почетку узимања хране строго је забрањена употреба било какве хране на бази меса, сира, јаја, гљива и соли,

- такође су строго забрањени дуван и алкохол,

- укупно трајање ове фазе је исто толико дана колико је трајало и гадовање, а режим дневних активности остаје такође непромењен.
I СТАДИЈУМ ОПОРАВКА

- трајање: 4 – 6 дана,

- исхрана: на почетку само воћни сокови разблажени водом, затим неразблажени сокови, пасирано пресно или кувано воће и поврће (без соли!),

- тегобе: повећан умор, променљиво расположење,

црева (без клистира) после 2 -3 дана.

II СТАДИЈУМ ОПОРАВКА:

- трајање: од шестог до приближно двадесетог дана,

- храна: уз горњу храну постепено се уводе намирнице од житарица (палента, гриз, хлеб, тестенине, кувано зрневље) и млечни производи (јогурт, кисело млеко, кефир, млеко). Со се и даље не користи.

- знаци; јак апетит, пораст тежине, нестанак умора, добро расположење, нормализација пулса и притиска.

III СТАДИЈУМ ОПОРАВКА

- наступа после 15-20 дана од почетка узимања хране и карактерише га потпуна нормализација свих функција организма и прелазак на уобичајену исхрану, али трајност ефеката даје само правилна исхрана.