Комарци помажу у освајању космоса

Јединствени експеримент са комарцима су извели на Међународној космичкој станици руски и јапански стручњаци. У оквиру заједничког програма Space Midge (Космички комарац) они су први пут сместили дехидрирана јајашца инсекта у отворени космос, затим их оживели и извршили генетску анализу.

Комарци су издржали испитивање: доказали су да живот ван граница Земље није фантастика.

Комарци поседују сопсобност да дуготрајно егзистирају у стању криптобиозе и брзо се враћају у живот у повољним условима. У њиховом организму приликом исушивања вода се замењује одређеним молекулима на основи глукозе, који конзервишу жива ткива, коментарише експеримент руководилац лабораторије Експерименталне средине и адаптација Института за фундаменталну медицину и биологију Казанског федералног универзитета Олег Гусев:

- По чему су посебне ове ларве? Криптобиоза је када организам може потпуно да изгуби воду и да не умре. Зато им отворени космос не смета. То није само по себи занимљиво. То је излазак на питање о очувању ниског утрошка енергије у живим ткивима организма. Као у филмовима -а набиоза је када космонаути спавају много година, затим устају. Ова мала бића су такви прототипи.

Почетком фебруара 2014. године космички брод Сојуз са комарцима упутио се на МКС. Две недеље касније јапански космонаут Коити Ваката је оживео исекте попрскавши их водом.

Истраживаче је бринуло питање како се развијају ларве комарца у условима микрогравитације и повећаног радијацијског фона. Испоставило се да комарци могу да се даптирају према условима космичког простора. То, како је објаснио Олег Гусев, улива наду у њихово коришћење у биотехнолошке сврхе у системима за подршку живота будућих космичких бродова.

А могуће генетске измене комараца после изласка у отворени космос још треба проучити: група испитаника је упућена ради истраживања на Земљу. Према речима стручњака, ларве у дехидрираном стању немају метаболизам, зато се у ДНК записују само могућа оштећења, настала због космичке радијације:

- На тај начин ларве служе као предајник радијацијске опасности. На пример, приликом лета на Марс и назад они могу да се врате у живот, оцени број оштећења ДНК који је добијен у току лета и оцени потенцијална опасност по човека.

Приликом далеких летова у космос један од главних проблема због одсуства гравитације је атрофија мишића и погоршање крвотока космонаута. Комарац, без обзира на своје мале размере, може да служи као својевстан модел човека: он поседује прави крвоток и мишићни систем, зато је то добар модел за истраживање.

Експериментима са комарцима научници се не ограничавају. Сада је разрађује научни пројекат у који ће бити укључени сисари. Одлучили су да узму животиње које личе на веверице – шумске пухове. За време сна код њих долази до атрофије мишића, зато је занимљиво како ће се животиње понашати у космосу. Могуће је да за разлику од људи пухови неће губити мишићну масу. То ће омогућити да се схвати, подвлачи учесник пројекта, како могу да се спрече такви проблеми код космонаута или у случају дугорајног ограничења кретања на Земљи.

Јелена Ковачић,