Левијатан у Кану

У Француској је стартовао 67. Међународни Кански филмски фестивал (14-25. маја). Главн годишња филмска смотра Европе први пут за последње 4 године ће бити одржана уз учешће руског филма у програму основног конкурса. То је нови филм Андреја Звјагинцева Левијатан.

Андреју Звјагницеву је то четврти дугометражни играни филм. За разлику од три друга, камерна по саставу глумаца, овај је густо насељен ликовима. И то је јасно — јер режисер се окренуо библијској причи о Јову. У основи сценарија се порепознаје Књига о Јову, књига невероватних страдања за човека, без његове кривице, оних које благочестиви Јов није заслужио. Али радња филма се не дешава у библијско време, већ у данашњој Русији. Сниман је на северу у Мурманској области, иза северног поларника. Уопште све што је везано са филм држи се у тајности.

Левијатан је један од 18 конкурсних филмова који ће се на Канском фестивалу борити за главну награду — Златну палму. Између осталог, шеф актуалног жирија већ два пута је држала Златну палму у рукама — то је новозеландски режисер Џејн Кемпион. Многи знају њену драму Клавир. Не зна се за кога ће она навијати. Али ево у каквом расположењу се у Кан упутио филмски критичар Антон Долин:

Пронашао сам да је за мене — западњака и љубитеља европског филма, као и азијског и америчког, ове године у Кану најзанимљивије да погледам управо руски конкурсни филм — Левијатан Андреја Звјагинцева, човека кога сматра једним од најзанимљивијих савремених режисера Русије.

Антон Долин сматра да на фестивалској шаховској табли шансе за велике награде умају управо такви режисери као што је Звјагинцев. Уз то у Кан Звјагинцева су већ позивали — његов филм Јелена је добио награду у конкурсном програму Посебан поглед. Сада су филм овог режисера одабрали за главни конкурс, тачније априори су га високо оценили. На исти начин размишља филмски критичар Валериј Кичин. Он је директно назвао Андреја Звјагинцева кандидатом за награду Канског фестивала:

Звјагинцев је као прво уметник врло захтеван, паметан и, наравно, небично талетнован. На пример, од првог фестивала у Венецији, где је његов филм Повратак узео одједном два Златна лава. То је био невиђени случај. И до тада сваки пут он изазива огромно интересовање, сваки пут добија неку награду. Индиректно за мене је сигнал да на Левијатан дирекција фестивала рачуна то што је филм стављен у последњи дан фестивала. Они који долазе стално на Кански и било који други фестивал схватају шта је то.

Примећено је да последњи утисци бивају најупечатљивији. И на том се гради политика дирекције Канског фестивала, када она жели да подржи неки филм. Валериј Кичин је између осталог скренуо пажњу и на то да филмови који стоје на почетку фестивала скоро никада не добијају награде. Тако да ћемо чекати канску премијеру Левијатана 23. маја.