Бранислав Грујић, ексклузивно за Пресс: КРАЈ КРИЗЕ!

Најуспешнији српски бизнисмен у Русији који је пре шест месеци први у Србији најавио светску кризу сада каже да је "дошао тренутак да будемо реални оптимисти"

Морамо ову пролећну сезону да искористимо да све почне да пршти од рада... Бранилсав Грујић

Дотакли смо дно светске економске кризе и сада само можемо да се пењемо ка површини! Од нас самих зависи којом брзином ћемо то чинити, јер светски играчи као што су Кина и САД већ показују знаке опоравка, каже у ексклузивном интервјуу за Пресс недеље Бранислав Грујић, председник „ПСП Фармана", једне од највећих грађевинских фирми у Русији.

Његове оптимистичке речи добијају на тежини ако кажемо да је реч о највећем српском бизнисмену у Русији и уједно човеку који је први, прошле године у интервјуу Прессу, а у данима када је у Србији владала еуфорија због склапања уговора са „Фијатом", упозорио да нас чека слом светске привреде. Бранислав Грујић сада поручује "да је дошао тренутак да будемо реални оптимисти".

На основу чега тврдите да је глобална криза достигла кулминацију?

- Балон се издувао и сада знамо одакле крећемо. То је моје виђење на основу свих кретања у свету. Дошли смо до стабилног стања и не би требало више да имамо оштре падове. Кина убрзава систем захваљујући повећаној унутрашњој потрошњи, а и у САД има сигнала благог побољшања. Тамо је, први пут од септембра, дошло до повећања цене некретнина. То ће се тек касније осетити и у другим земљама. Како је криза различито деловала у свим деловима света, тако ће се и ствари поправљати на другачије начине.

Када ће у Србији доћи до назнака побољшања?

- Први пут смо ми на време повукли неке потезе у односу на друге земље југоисточне Европе, тако да постоји шанса да нас сви проблеми мање заболе него наше суседе. Свуда је проблем мањка инвестиција, потрошње, производње... Све се драстично смањило. Када се то мало покрене било где у свету, одразиће се и на нас и почећемо полако да се враћамо на некадашњи ниво.

[с2]
с2

У првим данима кризе говорили сте да се одговорни људи у Србији понашају попут туристе који лежи на плажи и ужива, а није свестан да му се приближава цунами. Који су то добри потези које је, како говорите, повукла Србија?

- Нисам срећан што сам најавио кризу, али сам је међу првима доживео и видео како се развија. Критиком сам желео да пробам да одговорне у земљи пробудим на време. Објективна кривица Владе је што је закаснила два или три месеца са почетком својих мера, али све које је касније предузела иду у добром смеру. Србија је договором са ММФ-ом добила ваздушни јастук који спречава да јако ударимо и омогућава нам мекше приземљење. Мере за излазак из кризе су компромис више политика - финансијске, монетарне, пореске, буџетске, али и ММФ-а и грађана, на које ће се то одразити. Свако решење може бити подвргнуто критици, али присталица сам тога да је боље радити ишта него ништа.

Да ли се то односи и на последњи потез са предложеним порезом на зараде веће од 12.000 динара, од кога сада Влада одустаје?

- Добро је што то није уведено, јер постоји много других, луксузних ствари које треба да се опорезују. Као што смо ми бизнисмени натерали себе да смањимо трошкове, мораће и држава да се одрекне свега што јој није нужно. Следећи кораци које држава мора да уради биће болни, јер је најтеже штедети на себи.

[с3]
с3

Јесу ли се досадашње мере показале успешним?

- Мора да прође одређено време. То је као са антибиотицима, тек се касније покаже на шта делују, а на шта не. Не постоји један економски модел који математички прецизно показује делотворност. Међутим, то што су урађени неки добри потези, не значи да смо изашли из основног проблема, који смо имали и пре кризе, а то је организација система, нерад, неефикасност. Србија мора да ради на повећању продуктивности, на пропаганди више рада. Прошло је пет месеци од обећаних инфраструктурних радова, а мало шта је започето. Морамо ову пролећну сезону да искористимо да све почне да пршти од рада.

Одакле новац за те радове?

- Држава Србија није толико сиромашна да не може да уложи почетни новац, а у међувремену треба рачунати да ће се у свету појављивати слободан капитал. Сви велики инвеститори који имају готовину траже реалан сектор за улагање, а више у свету нема сигурнијег партнера од државе. Велики је удар на досадашње "пореске рајеве", а Србија би, уз добру унутрашњу организацију, са отвореним пројектима који инвеститорима могу да гарантују повратак капитала у разумном року, могла да буде изузетно интересантна за улагање. Али, најпре морамо да побегнемо од речи криза која нам је често оправдање за нерад и неорганизованост. Економија је у великој мери емотивна ствар. Када се бескрајно понавља да је криза свуда око нас и ми као потрошачи престајемо да купујемо, а без повећања потрошње нема опоравка.

[с4]
с4

Да ли је, пошто сте поменули антибиотике, оптимизам о коме говорите само плацебо, лек који изазива психолошки ефекат побољшања?

- Мој оптимизам је реалан јер осећам динамику у свету. Сви смо добили лекцију, и политичку и економску и схватили да мали удар руши целу кулу од карата.

Често се може чути, како се главни удар кризе у Србији очекује крајем августа, а неки најављују да ће тада доћи до гашења чак половине постојећих предузећа.

КАО КОЦКАРИ У КАЗИНУ

Како ћемо знати да смо се одмакли с тог дна кризе?

- Криза подсећа на ситуацију у којој је на тренутак нестало светло у казину. Неко је остао са новцем, а неко са папирићима у руци. У реалном свету код неког се затекао новац, а други су остали са активом, фабрикама и радницима. Они који немају новац жале се како не могу да раде, а они који га имају плаше се да ће им пропасти. Зато треба направити интеракцију између њих. Кад-тад ће доћи до инфлације у свету због штампања новца, а самим тим и до његовог обезвређивања. Зато велики инвеститори размишљају где да инвестирају. Амерички инвеститори куповаће квалитетне европске фирме и улагати у велике пројекте. Ако наша држава буде имала спремне велике државне пројекте, моћи ће да покупи новац на слободном тржишту.

- Не бих се усудио да говорим о томе да ли ће неко предузеће преживети или не. Чудне ствари се дешавају на тржишту. Неке производње за које се мислило да ће нестати чак су живнуле у овом периоду, као што је случај са дрвном индустријом.

Гувернер НБС Радован Јелашић каже да се може очекивати да Србија тек 2011. крене у опоравак. Каква је ваша прогноза?

- Сећате се да су говорили да кризе неће ни бити... Међутим, ја сам већи оптимиста што се тиче брзине опоравка, али уз услов да се организује систем. Кина се повратила брже од САД, зато што има централизован систем, у коме је могућност проневере и крађе веома мала. Они непрекидно инвестирају у инфраструктуру. Скратили су пут од идеје до реализације. САД, такође, имају суперефикасан систем и успеће брзо да се врате. Од темпа којим Србија буде припремала пројекте за велике инфраструктурне послове зависи којом брзином ћемо напредовати. Не смемо да дозволимо да на крају ове године схватимо да су САД и Европа кренуле у опоравак, а да ми и даље причамо о кризи.