Судбине трудница у Србији – од спашавања до угрожавања

У оквиру прокламоване борбе против корупције у Србији, обично највећу пажњу привлаче афере у којима се помињу највеће суме новца, али склонији сам веровању да ће суочавање са тим проблемом бити успешно тек онда када се у фокусу пажње јавности нађу случајеви у којима се помиње највећа количина неморала, а не новца. То су управо они случајеви у којима су жртве најнемоћнији - труднице и њихова још нерођена деца. Али на сву срећу, најновије вести охрабрују.

Дакле, у последње време има све више примера који говоре у прилог чињеници да се нешто мења и на том плану, па је тако пре неколико дана објављено да су у пиротској градској болници откривени масовни случајеви корупције, што је имало за последицу привођење буквално свих тамошњих гинеколога-акушера.

Наиме, како се наводи, лекари у Пироту се сумњиче да су незаконито зарађивали новац на трудницама, и то да ствар буде још гора, баш на оним женама које су имале разне компликације у трудноћи. Они су у договору са власницима приватних лабораторија тамо слали своје пацијенткиње на прегледе и анализе, што значи да су извлачили материјалну корист управо од те најугроженије и најмалобројније категорије становништва у земљи, а то вероватно, више него ишта друго, представља врхунац неморала, чак и без обзира о којим конкретним сумама новца се ради.

Подсетимо, слични случајеви узимања мита од трудница су раније били откривени и у другим местима широм Србије, као на пример у Краљеву, Нишу и Кикинди, што само показује о каквој раширеној појави је реч, иако је добро познато да се са постојећом стопом наталитета Срби налазе на путу сигурног нестанка већ у сагледивој будућности ако се не предузму системске мере у циљу подстицања рађања, а то се без икаквог проблема може лако математички израчунати и доказати. Међутим, да је могућ и потпуно другачији однос према трудницама, који се огледа у максималној бризи за њихово здравље и то без икакве надокнаде, показало се у недавним драматичним тренуцима спашавања угрожених из поплављених подручја. Један догађај је при том био посебно упечатљив и могао би да послужи као образац за поступање према будућим мајкама.

Наиме, како су објавили поједини медији, трудница Јелена Ђоровић из Обреновца, која носи близнакиње, нашла се заробљена усред водене стихије у том граду, али и поред животне угрожености није се усудила да крене према чамцу са спасиоцима, јер се по сопственом признању прибојавала инфекције у прљавој води, због чега би вероватно изгубила бебе. Штавише, од доживљеног стреса су јој почели трудови, а до гинеколога који ју је спремно чекао у колима Хитне помоћи, пребацили су је пожртвовани припадници српске полиције, као и руски спасиоци који су је буквално носили на рукама да се не би поквасила водом препуном бактерија.

Наравно, ако тај пример успешног спашавања обреновачке труднице упоредимо са изнуђивањем новца од пиротских жена у другом стању, онда можемо да схватимо у чему се састоји разлика између несебичног помагања и злонамерног искоришћавања. А фокусирање на ту разлику је први корак на путу од садашњег демографског амбиса до постепеног опоравка наталитета у Србији.

Ратко Паић,