Ентитетима дати право на самоопредјељење
Нови Дејтон за многе политичаре у Вашингтону, Бриселу и Сарајеву значио би искључиво централизацију БиХ, каже историчар Чедомир Антић, из Напредног клуба, и оцјењује да Република Српска прије свега треба да се ослања на своје снаге, те да ентитети треба да имају право на самоопредјељење.
- Успјех РС почива највише на чињеници да су њене политичке странке одбациле мегаломанске и за српски народ неизводљиве идеје југословенства и великодржавља. Политика РС подсјећа на националне покрете Пољака и Хрвата у извјесним раздобљима и зато је она до сада успјела да се одржи и развија - истакао је Антић.
Он вјерује да РС, каква постоји данас, представља минимум било каквог новог споразума о БиХ.
- Треба захтијевати да ентитети имају право на опредјељење. Нефункционалност Федерације БиХ, њено унутрашње разграничење, сукоби унутар хрватског и бошњачког народа и равнотежа на политичкој сцени Републике Хрватске нису ствар грађана РС. Србију и РС треба да занима само то да ли Срби у ФБиХ остварују иста права као и Бошњаци и Хрвати у РС. Колико ми је познато, то није случај - наводи Антић и наставља:
- Укидање права српског народа на ентитет-државу и могуће самоопредељење - права за која су Бошњаци и Хрвати били спремни да иду у рат, и због којих су, када је ријеч о Албанцима с Косова, САД и НАТО онемогућили борбу српске опозиције 1997. године и бомбардовали Србију 1999, није и не смије да буде прихватљиво. То питање не треба да се тиче само Срба и Србије, већ сваког оног ко држи до истине и правде - истиче Антић.
Према његовим ријечима, историја протеклих четрнаест година показала је да је Дејтонски споразум дефинисан и провођен као провизоран и привремен.
- Иако је омогућио мир, сигурност, обезбиједио лична и колективна права и прогон ратних злочинаца, што, рецимо, Кумановски и у мањој мјери Ердутски споразум, нису успјели, Дејтонски споразум је од његових твораца из САД и појединих политичара из БиХ схваћен као политичко примирје - оцјењује Антић и додаје:
- Ревизија Дејтонског споразума почела је од питања ентитетског разграничења, а трајала је преко бонских овлашћења високог представника, статуса Брчког, питања војске па до полиције, ентитетског гласања, ентитетских симбола и суверености народа.
Ако би Дејтон два због нечега био потребан, то је несумњиво заустављање процеса укидања колективних права конститутивних народа БиХ - сматра он и додаје да би РС и ФБиХ требало да буду признате као конститутивни чиниоци БиХ, носиоци њеног међународно признатог суверенитета.
- Међутим, уколико би нови преговори били проведени на начин на који се одвијао процес из 1995. године, несумњиво је да би циљ био ултимативно спровођење централизације - упозорава Антић и додаје да би се даљом централизацијом постигло да давно завршени рат добије нови исход.
РС треба да се ослања на Русију
Одговарајући на питање на кога Српска може да се ослони у одбрани поштовања Дејтонског споразума, Антић је истакао да се она, прије свега, мора ослањати на своје снаге, али сматра да је добро што је Руска Федерација улагала у РС.
- Несумњиво је да промјене на Балкану током протеклих година дијелом почивају на јачању Русије. Да Руска Федерација није ојачала, наставило би се постепено укидање РС, али и фарса суверенитета Србије на Косову и Метохији. Умјесто државе матице српског народа, овдје бисмо вјероватно имали некакву балканију - конфедерацију Србије, Црне Гора и Косова - сматра Антић.
- Извор
- СРНА
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »















