БиХ без упоришта

Посјета министара вањских послова Француске, Чешке и Шведске (као представника донедавне, садашње и будуће предсједавајуће државе Ев­ропској унији), по свему судећи, тек је била пуки политички естрадни наступ. Умјесто да резултира неком врстом инспекцијског извјештаја који би европском савезу помогао у домишљању стратегије за Босну и Херцеговину, боравак Бернарда Коуцхнера, Карела Сцхwарзенберга и Царла Билдта сведен је на испразне апеле и формалистичка обећања у име ЕУ, с погрешним тумачењем стања у земљи и подржавањем логике сталног преговарања о опстанку државе БиХ.   

Ако је ово одговор на поруку предсједника САД-а Барацка Обаме ЕУ да не заборави западни Балкан, онда ће се потврдити прича да Европа не умије ријешити ниједан суштински проблем без САД-а. Појачан интерес у САД-у за БиХ исказан је расправама у Хелсиншком комитету за људска права у Конгресу и Институту за мир (УСИП) у Wасхингтону. У оптицају је и идеја да САД на овом простору буду активније ангажоване путем посебног изасланика америчког предсједника.

То је узнемирило духове у ЕУ због бојазни да би могло доћи до стања у којем би САД поново биле доминантне у регији умјесто да јача улога европског савеза. А зашто ЕУ досад није изградила лидерску позицију на овим просторима?

И премијер РС-а Милорад Додик (и из врло личних разлога) успротивио се постављању специјалног изасланика САД-а, јер, као, рјешења треба тражити у оквиру домаћих институција власти, упутивши својеврсну пријетњу Вашингтону: “Рачунам на рационалност америчке администрације. Ако би се Америка одлучила на другачији приступ, они који то ураде, мораће да подијеле судбину успјеха и неуспјеха таквог једног избора.”

О рјешавању проблема унутар система власти говори онај који стално држи бх. држ­аву под уцјеном, онај који паралише средишње државне органе и блокира процес интеграције БиХ у ЕУ и НАТО. То говори онај који је прихватио рад на уставним промјенама у Парламенту БиХ, па поручио да одустаје.

Лијек за болест бх. државе није могућ с погрешном дијагнозом. И са америчке и са европске стране се барата флоскулом да је основни проблем неслагање националних лидера, или, како то формулише Коуцхнер: “Стално неповјерење између дужносника три конститутивна народа.” Основни проблем је то што - због накарадног уставног система - већином, која хоће бх. државу, влада мањина која је оспорава, а оличена је (не само) у Додику.

Коуцхнер каже: “Нећ­е­мо прихватити да ико угрожава мир, стабилност и интегритет БиХ.” То угрожавање постоји јер је Мировни споразум (Дејтон-Париз) дозволио останак политике, и унутар система владања, која у бити негира бх. државу. Отуд је нужно успоставити уставну супремацију државе над територијалним јединицама (сада је обрнут однос), подразумијевајући највише демократске стандарде у уређењу односа међу грађанима и заштити људских права.

Три шефа дипломатије позивају на потребу договора ентитета. Тиме се подржава став да је БиХ настала у Дејтону-Паризу уговором два ентитета, па је прије, као, није ни било, а не мора је ни бити. То је подршка политици која већ деветнаесту годину хоће да докаже неоснованост и немогућност постојања бх. државе.    

Бх. држава нема уставно упориште, не може да се остварује као држава. Овлаштења високог представника су успостављена да би се покушао надокнадити тај органски хендикеп. То није рјешење. Стратешка је грешка што укидање ОХР-а није условљено доношењем уставне реформе како би БиХ била оспособљена као држава која може одговорити обавезама према грађанима и у међународним односима.

САД и ЕУ имају могућности да удружено учине да дође до таквог политичког заокрета у БиХ. Буде ли угашен ОХР без одговарајуће уставне реорганизације БиХ, пријети нови (крвави) хаос. Само заједничким радом САД-а и ЕУ у БиХ  може доћи до консолидације бх. државе и њеног оспособљавања за улазак у НАТО и ЕУ.     

Истодобно, одговорност је политичара, што се куну у бх. државу и њену евроатлантску перспективу, да кроз притисак унутар средишњих државних органа дневно изводе на чистац оне који су против консолидације бх. државе на њеном путу ка ЕУ и НАТО-у.