Добра свађа боља од доброг мира

У Француској су протекле свечаности поводом 70-годишњице искрцавања савезничких трупа у Нормандији. Тамо је чак одржан значајни сусрет Владимира Путина и Петра Порошенка, који је изабран за новог председника Украјине. Уочи празничких манифестација на Интернет је случајно доспео видео на којем Барак Обама енергично тренира у сали, самим тим симболишући да је он као и читава Америка у одличној форми

И осећа се у Старом Свету као код куће. Па и председник САД је сада чест гост у Европи, само му дај повод. А повода постоји, мада и прећутни. Било да је то украјинска криза у коју је Вашингтон умешао прсте, било да је то диверзификација испорука гаса, било да је примање нових чланова у ЕУ — све иде у главни стратешки кош: коначно посвађати Русију са Европом. Како да не! То ће ослабити одмах два глобална конкурента, остаће само обрачун са Кином. И тада вечита светска надмоћ, до првог нуклеарног рата. Који, наравно, нико не жели.

Није случајно што су амерички политичари још недавно искакали из коже да убеде европљане: одустаните од руског гаса и бићете срећни. Ми ћемо вам затрпати америчким компримованим гасом. И иако је то би чист блеф — у САД једноставно нема капацитета за његову производњу и транспорт преко седам мора — главно је било показати необичну бригу и заинтересованост за независност демократске Европе од злочесте Русије. Сада је на реду украјински пројекат који је већ проузроковао избијање новог жаришта нестаблиности на континенту. Да ли то треба Европи? Ако се она сматра разумном — не. Али САД је таква територија потребна, јер то игра на слабљење конкуренције. При томе ако се разбукта велики пожар у Европи, САД неће журити да га гасе. Највероватније ће бити као 1944. када су се после неколико година тешких борби Американци искрцали и Нормандији и убрали ловорике победника.

Вашингтон говори о неоходости проширења и свакаквог јачања НАТО-а у Европи, спреман је да издвоји за то читаву додатну милијарду долара. Али очигледно је да ће то довести само до даљих компликација у односима Москве и Брисела. Да ли ће им од тога бити лакше? Тешко. А далеки прекоокеански ”ујка Сем” задовољно ће трљати руке. За њега је добра свађа Русије и Европе много боља од доброг мира међу њима. И ту се десило неочекивано: мала али поносна Чешка иступила је против даље милитаризације Старог Света на рачун проширења алијансе. Можда ће њен пример постати заразан. Тада ће ово на први поглед одбијајуће одређење ”заразан” имати искључиво позитиван карактер.

Илија Харламов,