Напред у НАТО или ”усијане главе” младоевропљана

После Бугарске и Румуније још неколико недавних пријатеља из Варшавског Пакта неочекивано се решило на стално присуство Американаца на својој територији. У многим престоницама бивших социјалистичких земаља последњих месеци ни на тренутак не јењава невиђена кампања поводом ”руске опасности”.

Неки актуелни лидери желе да убеде јавно мњење у правилност курса ступања у НАТО. Они стално тврде да треба сузбити редове ради одбијања опасности са Истока и зауставити ”пробуђеног руског медведа”. Треба реанимирати НАТО, вежбати мшиће, подгревати инстинкте хладног рата итражити геополитичког противника. И што је најважније, треба заувек заборавити на многобројна обећања да се НАТО никада неће ширити на Исток.

Навешћу само једну недавну изјаву Јарослава Качињског, председнка странке Право и праведност, бившег премијера Пољске: Ми ни у ком случају не можемо бити земља чланица НАТО-а Б класе, то значи да сва ограничења која се тичу присуства НАТО трупа на територији Пољске треба да буду укинута. И она треба да буду укинута у пракси. Ове трупе овде треба да се налазе и ћемо на све начине доприносити томе... Сматрамо да би било најисправније решење када би америчка и пољска армија имале заједничке базе... Имам у виду формирање заједничких пољско-америчких војих јединица. Тада америчке снаге, а речје о десетини хиљада војника, могле би заједно са пољским снагама да буду битно проширене. Отовреније се не може рећи.

Врховни командант Уједињених оружаних снага НАТО-а у Европи, генерал Филип Бридлав одмах се одазвао на молбу пољског политичара. Американци су спремни да израде мере које ће омогућити да се осигура безбедност савезника на истоку — у ваздуху, на земљи и на мору.

Брисел је већ више пута говорио о ревидирању читавог комплекса односа са Русијом, укључујући Основни акт о узајамним односима 1997. године и Римску декларацију 2002. године. НАТО не крије своју жељу да представља алијансу као неки ”елитни клуб” који поседује ”посебну политичку легитимност”. Право силе алијанса одавно сматра главним приликом решавања међународних проблема. Међународно право у том случају само омета достизање циља који себи постављају САД и њихови савезници.

А једини од младоевропских лидера који покушавају да охладе ”усијане главе” јесте председник Словачке Иван Гашпарович који је рекао да сада нема разлога да се у Словачкој појаве НАТО трупе. И то улива наду. Испоставља се да се не оријентишу сви младоевропљани на указе из Вашингтона. Неки имају и своје мишљење које се не плаше да изразе.

Константин Качалин,