Брисел нехотице признаје исправности Москве

Европа декларише да не жели да улази у енергетски клинч са Русијом. Без обзира на стремљење да се умањи гасна зависност од Москве, у Бриселу почињу да схватају да ће од конфронтације страдати, најпре они сами.

Недељивост континенталне енергетске безбедности фактички је признао европски комесар за питања енергетике Гинтер Етингер. По његовим речима, енергетика се налази на самом крају списка могућих санкција ЕУ против Русије. Осим тога, он се дистанцирао у овом питању од Американаца, подвукавши да ће Брисел, након што саслуша мишљење Вашингтона, доносити одлуке самостално. Како је сам Етингер рекао: „руски гас купујемо ми из ЕУ, а не САД“.

Ова је изјава дата за мање од недељу дана до почетка самита ЕУ, где ће у том смислу бити размтрана могућност увођења такозване „треће фазе“ санкција против Русије у вези са украјинском кризом. Изгледа да је повод за овакву тренасформацију био између осталог и резултат избора за Европски парламент који сведочи о томе да значајни део Европљана који мисле рационално, не жели да подржава доктрине „хладног рата“. Једнставно због тога што ће енергетски рат за њих постати хладни рат у правом смислу ових речи.

У међувремену, руски „Гаспром“ још једном је показао способност да изађе у сусрет својим клијентима, покзавши спремност да повећа, на свој рачин, обим пуњења за европске кориснике током зимског периода. Конкретно ову спремност је најавио шеф гасног гиганта Алексеј Милер, који је уверен да ће изградња гаосвода „Јужни ток“ решити питања транзитних ризика преко територије Украјине. Врло је индикативното што је већ поменути комесар Гинтер Етингер такође савршено неочекивано изјавио да је завршетак изградње „Јужног тока“ више него неопходан. Чини се, да ће предстојећа зима почети да хлади усијане главе, сматра руководилац центра спољнр политике института економије Руске академије наука Борис Шмељов:

- У последње време Европа се више ослањала на геополитику у смислу испорука гаса из Русије. И зато је Европа кочила све послове око реализације „Јужног тока“, тог важног пројекта и за Русију и за Европу. Задатак је био да се притисне Русија, а то је уопштено говорећи и јасно. Ипак, ова је геополитичка игра отишла предалеко. И та је игра геополитике на територији Украјине, уопште и у целости, скоро довела Европу на границу катастрофе.

Нажалост, таква политика најјаче удара по европским корисницима који због тога немају алтернативу гасу који транзитом долази преко украјинске територије. Јасно је да су двосмисленост ситуације, најзад осетили и у Бриселу, па је тако Гинтер Етингер- енергокомесар нехотице признао да је Русија у праву. И то се десило баш у оном моменту када је Вашингтон настојао да убеди партнере да продубе конфронтацију са Москвом. Таква храброст инспирише на одређене наде у будућности.

Сергеј Дуз,

Читајте више на Украјина из минута у минут