Тридесет пет држава доставило мишљење Суду правде

Аргументе о легалности једнострано проглашене независности Косова, Међународном суду правде доставило 35 чланица УН и косовски Албанци. Аналитичари процењују да би то могао да буде процес са највише земаља-учесница у историји Суда.

Међународни суд правде у Хагу саопштио је да је у предвиђеном року 35 земаља чланица Уједињених Нација доставило суду поднеске у поступку за утврђивање легалности проглашавања независности Косова и Метохије.

Писана документа доставили су Чешка, Француска, Кипар, Кина, Швајцарска, Румунија, Албанија, Аустрија, Египат, Немачка, Словачка, Русија, Финска, Пољска, Луксембург, Либија, Велика Британија, САД, Србија, Шпанија, Иран, Естонија, Норвешка, Холандија, Словенија, Летонија, Јапан, Бразил, Ирска, Данска, Аргентина, Азербејџан, Малдиви, Сиера Леоне и Боливија, саопштио је Међународни суд правде.

Поред тих земаља, поднесак су уложиле и косовске власти, али због чињенице да Косово није чланица УН, документ правног тима косовских Албанаца третираће се као писани допринос суду и не налази се на списку који је саопштио Међународни суд правде.

Међу 35 земаља које су поднеле мишљење Суду је и свих пет сталних чланица Савета безбедности УН, односно Кина, Француска, Русија, Велика Британија и САД.

Од осталих, несталних чланица најмоћнијег тела светске организације мишљење Суду поднели су Аустрија и Јапан, док то нису учиниле Буркина Фасо, Костарика, Хрватска, Либан, Мексико, Турска, Уганда и Вијетнам.

Од 22 државе ЕУ које су признале Косово, осам није доставило мишљење Суду правде (Белгија, Бугарска, Мађарска, Литванија, Малта, Португалија, Италија и Шведска).

Од пет чланица ЕУ које нису признале Косово, мишљење Суду су доставиле Шпанија, Румунија, Кипар и Словачка.

Рок за доставу поднесака био је 17. април.

Земље и организације које су послале своје поднеске у наведеном року имају, по налогу МСП, обавезу до 17. јула да поднесу писане коментаре о другим поднесцима.

Аналитичари процењују да би то могао да буде процес са највише земаља-учесница у историји Суда.

"Влада Словачке сигурна је да ће Међународни суд правде изнети став који ће потврдити значај кључних принципа међународног права, погаженог у случају једностраног проглашења независности Косова", рекао је шеф словачке дипломатије Мирослав Лајчак.

Према његовим речима, Словачка није признала једнострано проглашену независност Косова, јер је до тог чина дошло без договора са српском страном, и уз кршење међународног права.

Према ставу власти у Братислави, приликом проглашења независности јужне српске покрајине био је прекршен принцип да се право на самоопредељење односи на народе, а не на мањине, нагласио је Лајчак на конференцији у Лондону на тему Самоопредељење против територијалног интегритета.

Словачки министар је назвао "тешко прихватљивим" и то што су појединачне државе, а не међународна заједница и Савет безбедности УН, одлучиле да је принцип самоопредељења доминантан у односу на принцип очувања територијалног интегритета.

"Из истих разлога нисмо признали ни једнострано проглашену независност Абхазије и Јужне Осетије", нагласио је Лајчак.

Вајлд: Незаконита сецесија

Стручњак за међународно право и водећи експерт за територије под међународном управом, Британац Ралф Вајлд сматра да је декларација о независности Косова равна незаконитој сецесији.

Албанци немају право на самоопредељење, Косово није независна држава, рекао је за данашње "Вечерње новости" Вајлд, консултант појединих влада и међународних организација, члан правног факултета Лондонског колеџа и професор на Џорџтаун универзитету.

"Нова држава, по међународном праву, може да се формира од дела територије постојеће државе и њено настајање и признавање од других земаља биће законито ако се то дешава уз пристанак 'родитељске' државе", нагласио је Вајлд.

Да би декларација о независности и свако признање тако проглашене државе било законито, мора да се нађе посебно законско право, објаснио је Вајлд.

"У супротном, то је кршење права држава да буду слободне да одреде међународно правни статус своје територије. То право су све остале државе законски обавезне да поштују кроз општу обавезу неинтервенције", рекао је Вајлд.

Без права на самоопредељење

Према његовим речима, Албанци на Косову немају право на самоопредељење, па самим тим ни овлашћење да проглашавају државу.

"Међународно право је изискивало да у случају ако до решења дође без сагласности обе стране или без обавезујуће Резолуције Савета безбедности, да оно укључује очување суверенитета Србије над Косовом. Декларација о независности Косова равна је незаконитој сецесији. То је оно што се овде десило", сматра Вајлд.

Према његовом мишљењу, државе које признају Косово као независно, неизоставно крше своју обавезу да поштују суверенитет и територијални интегритет Србије.

Вајлд је истакао да признавање Косова може да има конститутивну улогу, али само ако је реч о знатном броју држава, а на исти начин, ако велики број држава пориче Косову право на државност, то има конститутивно "негативну" улогу по питању државности.

Правни критеријум државности 

Неизвесно је да ли је Косово држава, чак и ако га неке државе тако третирају, што њих ставља у позицију којом крше међународно право у делу који се тиче обавеза према Србији, рекао је професор Вајлд.

Према његовим речима, главни правни критеријум за државност у суштини подразумева практичну одрживост неког ентитета, што значи да има територију, становништво и владу, и да је независан од спољне контроле.

Главни проблем Косова је што није независно од спољне контроле, већ остаје поље под надзором УН и НАТО, објаснио је Вајлд и додао да је проблем представља и то што је према Резолуцији 1244 и Мировном плану договорено да се контрола обавља на основу тога што је Косово део Србије, а не независна држава.

"Због континуираног међународног присуства у покрајини, Косово остаје протекторат, а због његовог правног статуса, оно остаје државна територија под протекторатом", закључио је Вајлд.