Русија и Кина одобриле годишњи план за заштиту природе

Еколози Русије и Кине су одобрили план заједничког рада. У граду Спаску-Даљњем одржана је седница Радне групе у вези с питањима трансграничних природних територија под специјалном заштитом (ПТСЗ). Посебну пажњу учесници сусрета су посветили проблему очувања биодиверзитета у „пограничним“ националним парковима двеју земаља.

Ово је већ осмо по реду заједничко саветовање Русије и Кине. Сваке године стране наизменично бивају домаћини сусрета. Прошле године су еколози разматрали проблеме пограничних ПТСЗ у кинеском граду Хух-Хото ( Hohhot ), а ове године су се окупили у руском Спаску-Даљњем. Заменик директора за науку ФДБУ „Земља леопарда“ Јелена Салманова је објаснила „Гласу Русије“:

- Увек се бирају територије које се налазе на граници суседних држава. У току заседања разматрају се рад који је обављен у току године и планови за будућу сарадњу. На овогодишњем заседању потписан је протокол и усаглашене су заједничке активности за наредну годину.

Једна од сталних тема седница Радне групе је очување на трансграничним територијама ретких мачака – амурског тигра и далекоисточног леопарда. У априлу 2014. године потписан је споразум између руског националног парка „Земља леопарда“ и суседа из КНР – националних паркова Хунчун и Ванчин. Контрола реализације овог споразума, укључујући спровођење годишњег фотомониторинга шарених мачака као посебна тачка је наведена у годишњем плану заједничког рада на заседању у Спаску-Даљњем, истакла је Јелена Салманова. По њеним речима пораст броја далекоисточних леопарда приморава их да освајају кинеске шуме које се граниче с Русијом, у којима је леопард раније живео, али је касније био истребљен. За руске научнике је важно да знају каква је судбина ових „одбеглих“ леопарда у иностранству, на самој територији Кине.

- Ми смо на руској страни већ добили прве податке уз помоћ фотозамки и добро познајемо ситуацију далекоисточног леопарда у Русији. А ситуација у Кини још увек није јасна. Али, у току сарадње су већ започета заједничка истраживања леопарда по јединственим методикама, воде се преговори о размени података. У најскорије време ћемо моћи да одговоримо на главно питање – колико леопарда живи у Кини.

Тренутно је далекоисточни или амурски леопард најмање заступљена дивља мачка на Земљи. Лов на њега је забрањен 1956. године, грабљивац је уписан у Црвену књигу Међународног савеза за заштиту природе. У Русији популација амурског леопарда није већа од 50 индивидуа.

У националном парку „Земља леопарда“ по подацима редовног мониторинга, живи 36 грабљиваца. За неколико дана почиње обележвање свих његових шарених становника. Облик шара на кожи сваке мачке је непоновљив. Управо шаре представљају својеврстан документ леопарда. Слике грабљиваца с фотозамки ће бити изложене на сајту „Земље леопарда“. И свако онај ко то жели може да смисли име грабљивца који му се свиди. У акцији могу да учествују не само становници Русије, већ и странци. Све информације се дублирају на енглеском језику. Можда ће се појавити леопарди с кинеским именима на које руско ухо није навикло, истиче Јелена Салманова.