Неприхватљиви захтјеви за стварање Дејтона 2

За Србију, као гаранта Дејтонског мировног споразума, апсолутно су неприхватљиви захтеви за радикалним променама уставног уређења БиХ.

Изјавила је ово у интервјуу за "Глас Српске" предсједник Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић.

- Територијалну целовитост Српске, њене надлежности, уставну позицију и функцију нико не може доводити у питање. Стабилност Српске и њене јасно дефинисане надлежности, у овако сложеној политичкој ситуацији у којој функционише земља, најчвршћи су темељ стабилности и опстанка БиХ - нагласила је Ђукић-Дејановић.

Навела је да одговор на суштинска питања у БиХ треба тражити управо на тај начин, а не негирањем чињенице да РС постоји.

- Потребно је компромисом и консензусом сва три народа дограђивати постојеће уређење ради европске перспективе и стварања бољих животних услова за све грађане БиХ - нагласила је Ђукић-Дејановић.

* ГЛAС: Како гледате на отворено питање уставних промјена у БиХ?

ЂУКИЋ-ДЕЈAНОВИЋ: За Србију је Дејтонски мировни споразум једини оквир за постојање БиХ и Српске у њој. Србија је гарант Дејтонског споразума и за нас је обавеза да се понашамо у складу са тим документом. Према томе, статус Српске, по свим политичким и економском сегментима, нико не може оспоравати. То је јасан и непромењен став Србије.

* ГЛAС: Бивши високи представник у БиХ Педи Ешдаун и појединци из међународне заједнице позвали су на радикалне измјене уставног уређења БиХ и стварање "Дејтона 2"?

ЂУКИЋ-ДЕЈAНОВИЋ: Информисана сам о тим ставовима. То је просто за Србију неприхватљиво. Нема нових аргумената нити разлога за тако нешто. Дејтон два не може постојати. Грађани РС и ФБиХ и њихови легално изабрани политички представници могу једини иницирати те промене. Наметања решења из вана су непотребна и неприхватљива.

* ГЛAС: Поново је актуелизована и прича о расподјели надлежности између Српске, ФБиХ и БиХ?

ЂУКИЋ-ДЕЈAНОВИЋ: Питање надлежности треба решити на парламентарним нивоима. Дакле, РС није држава у држави, како су то неке дипломате оцениле, већ је то ентитет у држави БиХ. Мора се знати која су питања у надлежности БиХ, а која у надлежности ентитета. Потребно је да парламентарне активности на свим нивоима у БиХ буду усаглашене и Србија то подржава.

* ГЛAС: У посљедње вријеме унутар дијела међународне заједнице присутни су и захтјеви за обновом ангажмана америчке администрације и Европске уније у БиХ, у којима се помиње чак и примјена "бонских овлашћења"?

ЂУКИЋ-ДЕЈAНОВИЋ: Не треба јачати међународни ангажман у БиХ. Европски пут земље и евентуална примена "бонских овлашћења" су неспојиви. У једном моменту у прошлости такав ангажман је заиста био потребан. Међународна заједница је тада била фактор стабилизације БиХ. Међутим, БиХ сада треба да уђе у такозвану "бриселску фазу" функционисања. Искрено се надам да се земља приближава тој фази и да ће одговорност за будућност земље преузети домаћи политичари и институције, уз постепено повлачење представника међународне заједнице. То би био крупан корак на путу ка ЕУ.

* ГЛAС: Какви су резултати примјене Споразума о специјалним и паралелним везама између Србије и РС?

ЂУКИЋ-ДЕЈAНОВИЋ: Тај споразум конкретизује доста ствари. Остварено је доста добрих резултата у области привреде, енергетике и инфраструктуре, али финални садржај тих веза може и мора да буде још бољи. Нисмо још искористили максимум.

* ГЛAС: Како коментаришете примједбе и осуде тог споразума и уопште политичку и економску сарадњу РС и Србије које долазе из Сарајева?

ЂУКИЋ-ДЕЈAНОВИЋ: Те примедбе су углавном субјективне, израз су неразумевања или страха за који нема разлога. Потпуно је природно да РС има нераскидиву потребу да сарађује са Србијом и обрнуто. Не видим разлог због којег Срби из РС и Србије не би требало да сарађују. Међутим, Србија је и те како опредељена и за јачање привредне и парламентарне сарадње и са Федерацијом БиХ и институцијама БиХ. Јачање веза са РС значајно може ојачати и везе Србије и БиХ. Ми не одвајамо РС и ФБиХ, али за нас је РС срце БиХ и нама најближи сегмент ове земље.

* ГЛAС: Како оцјењујете досадашњу парламентарну сарадњу Србије и Републике Српске?

ЂУКИЋ-ДЕЈAНОВИЋ: Наша сарадња је формализована још 2006. године, када смо потписали Протокол о сарадњи два парламента. Парламентарна сарадња подразумева размену искустава и јачање веза међу скупштинским одборима и другим телима. Постоје интензивне везе за иницирање питања у области пољопривреде, здравства, образовања, одбране, енергетике... Парламенти треба да делују као стимулативни фактор на друге инстанце власти ради јачања привредних веза Србије и Српске и убрзавања процеса прилагођавања закона са европским и међународним прописима. Планирамо да ојачамо везе и са парламентима ФБиХ и БиХ.

* ГЛAС: У каквој је тренутно позицији Србија када је ријеч о процесу либерализације визног режима и подношењу апликације за кандидатски статус за чланство у ЕУ?

ЂУКИЋ-ДЕЈAНОВИЋ: Очекујемо да до краја године буде укинут визни режим за грађане Србије. Учинили смо много на испуњавању услова за то. Када је реч о апликацији за кандидатски статус, комесар за проширење ЕУ Оли Рен недавно нам је казао да није време да то учинимо у току ове године. Потенцирају питање сарадње са Хашким трибуналом. Међутим, по мом личном суду, није проблем у Србији, већ постоје одређени проблеми у ЕУ који се односе не само на Србију већ на цели западни Балкан.

* ГЛAС: Хрватска и Aлбанија су недавно постале чланице NATO-а? У Србији се може чути доста опречних ставова о овом питању? 

ЂУКИЋ-ДЕЈAНОВИЋ: Ране NATO бомбардовања су још јако свеже. Зато питању придружења NATO-у треба опрезно приступити.. Постоје одређене стратегије и планови на питању безбедности, али у овом моменту то је осетљива тема, јер многи су у Србији страдали од NATO бомби.

* ГЛAС: Постоје и мишљења да би од Србије, у процесу придруживања NATO-у и ЕУ, могло да буде затражено да призна независност Косова и Метохије?

ЂУКИЋ-ДЕЈAНОВИЋ: Србија тај услов не може никако прихватити. Косово и Метохија је саставни део територије Србије. Званичници Србије учинили су много да би питање Косова било измештено из области политике у поље међународног права. Чекамо мишљење Међународног суда правде у Хагу. Очекујемо да то мишљење буде у складу са међународним правом и правдом и у нашу корист. Такође, основано очекујемо да земље које су признале независност Косова ревидирају своје ставове. Никада нећемо пристати на чин одузимања 15 одсто територије наше земље. Нема те уцене због које бисмо прихватили Косово за суседа. У Србији нема дилеме око питања територијалне целовитост и суверенитета земље.

* ГЛAС: Премијер Хрватске Иво Санадер недавно је био у посјети Београду. Да ли то значи да је дошло до унапређења српско-хрватских односа? Колико актуелна тужба и контратужба између двије земље може нарушити те односе?

ЂУКИЋ-ДЕЈAНОВИЋ: Многа питања између две земље су и даље болна и свежа. Међутим, географска блискост нас просто тера да сарађујемо на свим пољима, а посебно на решавању питања избеглих и расељених. Не верујем да ће ЕУ размишљати да је добро да прими две чланице које се међусобно туже. Мислим да ће то питање бити препуштено Србији и Хрватској, да још једном размисле коме то иде у прилог. Очекујемо нове разговоре на највишем нивоу.  

Нереални захтјеви

* ГЛAС: Како оцјењујете коалиционе односе владајућих партија у Србији и захтјеве опозиције за ванредним изборима?

ЂУКИЋ-ДЕЈAНОВИЋ: У Србији је формирана необична владајућа коалиција у којој су се нашли најљући политички противници из блиске прошлости. Нико пре неколико година не би могао да поверује у коалицију између Демократске странке и Социјалистичке партије. Међутим, социјална и економска питања су бројна и то је утицало на формирање ове коалиције која ипак функционише. То је крхка већина. Имамо изузетно снажну опозицију у парламенту. Опозиција тражи ванредне изборе како би дошла на власт, али то није реалан захтев, јер се не би ништа битно променило. Чак добар део опозиције мисли да то не би било мудро у тренутку када нас притишће финансијска криза.

Борба против корупције

* ГЛAС: Свјетски стручњаци су оцијенили да је Србија усвојила један од најквалитетнијих сетова антикорупционих закона, за разлику од земаља из окружења?

ЂУКИЋ-ДЕЈAНОВИЋ: Закон о одузимању нелегално стечене имовине је веома животан закон, који је усклађен са међународним правом. Сви који су имовину стекли тешким кривичним делима мораће да одговарају за то, а та имовина ће припасти држави. Србија је одлучна у борби против организованог криминала и корупције.