РС против наметања уставних промјена

БAЊA ЛУКA - За Републику Српску неприхватљиво је било какво исхитрено наметање или диктирање уставних промјена, јер је то веома сложено и осјетљиво питање.

Ово је истакла посланик РС у Парламентарној скупштини Савјета Европе Милица Марковић реагујући на Резолуцију о БиХ која је у петак усвојена у овој институцији.

Европски парламентарци су у овој резолуцији навели да БиХ, уз садашњи начин уређена и политичке лидере склоније националистичкој реторици него политичком консензусу, не може да рачуна на скоро европско чланство.

Позвани су домаћи политичари и европски врх да се, коначно свим снагама, ангажују на покретању заустављених реформи и убрзаном усвајању европских стандарда, нужних да достигну интеграциони процес остатка региона и тако избјегну изолацију.

- Домаћи политичари не могу да буду равнодушни према овим упозорењима европских парламентараца, али представници Српске и руководство СНСД-а изричито су против наметања рјешења за реформу устава извана - истакла је Марковићева.

Нагласила је да би европски парламентарци морали да поштују стварност БиХ, као сложено уређене земље, и да инсистирају на томе да процес уставних промјена буде искључиво у одговорности домаћих политичара.

- Европа не би смјела да тражи од БиХ да питање уставних промјена ријеши преко ноћи, јер то није тражила ни од једне земље у процесу придруживања. Такође, уставна реформа није услов за улазак БиХ у ЕУ - казала је Марковићева.

Европски парламент затражио је од бх. политичких лидера да "одмах заврше посао на подјели државне имовини и започну процес уставне реформе".

Потпредсједник Парламентарне скупштине Савјета Европе Младен Иванић казао је да у овом тренутку нема услова за суштинским измјенама Устава БиХ.

- Нажалост, чињеница је да је Европа посветила пажњу питању уставних промјена у БиХ и то није добро за земљу, јер је сигурно да ће очекивати конкретне резултате у том процесу - казао је Иванић.

Додао је да, ипак, у наредном периоду не очекује конкретније потезе међународне заједнице у БиХ када је ријеч о уставним реформама због недовољно јасног става ЕУ.

- Међутим, одређени захтјеви сигурно би могли да иду за редуковањем ентитетског гласања и расподјели надлежности. Тиме би се непотребно створили додатни проблеми у земљи, продубило неповјерење и успорио европски пут - рекао је Иванић.
БиХ и Молдавија

Милица Марковић казала је да је на сједници Парламентарне скупштине Савјета Европе наведено да се у БиХ и Молдавији, од свих земаља чланица Савјета Европе, најмање поштују европске конвенције о људским правима и слободама, што је велики проблем на путу ка ЕУ.