Све сем Косова
Шта би за Србију могла да значи посета америчког потпредседника Џозефа Бајдена, која је управо најављена, уз уобичајене ограде да још није званично потврђена?
Са становишта дипломатије, то ће бити велики догађај, са дометима који, међутим, могу да буду много више симболични него практични. Ако се има у виду да ће у Београд стићи из Приштине, која ће, по свему судећи, бити прва станица на његовој турнеји по региону (посетиће, колико се сада зна, и Сарајево), јасно је да неће бити промена у основном питању око кога се не слажемо са Америком: око статуса Косова. За Америку, то је затворена књига, док ми, на другој страни, улажемо максималну количину државничке и дипломатске енергије – да је одржимо отвореном.
Пошто није разумно очекивати да ће наши аргументи ову велику силу убедити да промени свој став – онда „подизање дијалога на изузетно висок ниво” може само да промени атмосферу у добром смеру за настојања да се са Америком сарађује – у свему другом.
Кад је о томе реч, прво што треба имати у виду јесте да су наши односи „асиметрични”, односно да је Америка више потребна нама него што смо ми потребни Америци. Друга реалност је да на политичком терену немамо бог зна шта да понудимо, после ревидирања једног од постулата постпетооктобарске спољнополитичке стратегије, то јест избацивања речи „атлантски” из формуле о чврстој оријентацији Србије ка „евроатлантским интеграцијама”.
Србија, дакле, данас није недвосмислено рашчистила сама са собом да ли ће из предсобља НАТО-а (Партнерство за мир) ући у главне одаје те алијансе и, засад, из много оправданих и других разлога нема политичке воље да се сви аргументи „за” и „против” ставе на вагу и тако одмери суштински и дугорочни интерес земље. А Србија изван НАТО-а има другачију тежину за Вашингтон него што би имала као чланица савеза који је један од стубова америчке спољне политике.
Економска асиметрија је још упадљивија: Србија нема шта да тражи на америчком тржишту, док амерички инвеститори користе своју шансу у Србији („Ју-Ес стил”, „Филип Морис”...). Добродошли су и други, али за њих морамо мало више да се потрудимо.
Често истичемо да нам је војна сарадња развијена – и доиста, војни професионалци се често састају, дајући тиме пример осталима да је сврсисходније бити загледан у будућност него у прошлост. Интерес је у том погледу обостран.
Бајденова посета биће зато пре свега добра прилика да се аутентично представимо новој америчкој администрацији, која је, за разлику од претходне, бар у својих првих сто дана показала спремност да руку пружа и онима са којима се не слаже, и да је спремна да разговара о разликама. А то треба умети искористити...
- Извор
- Политика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »















