Рогозин: Руска ракетно-космичка индустрија мора радити и под санкцијама
Према речима заменика председника владе РФ, то што ракетно-космичка индустрија ради у тежим условима може бити од користи. Он је то образложио да „се не сме у 21. веку, у условима кад геополитика постаје све више грабежљива, живети опуштено“.
Русија је принуђена да реализује своје планове у условима западних санкција, изјавио је новинарима потпредседника владе РФ Дмитриј Рогозин.
„Сада ракетно-космичка индустрија, као и друге високотехнолошке области у Русији раде у условима санкција“, рекао је Рогозин за време посете ракетно-космичком центру „Хруничев“ у Москви, где се прави нова ракета „Ангара“.
„То је ново што се појавило у нашем животу. То су, у суштини гледано, не баш мирнодопски услови рада. То није поштена конкуренција, али сам сигуран да ћемо издржати и победити у овој борби“, рекао је потпредседник владе.
Према његовим речима, ракетно-космичка индустрија је принуђена да ради у отежаним условима, али да јој то може бити од користи. “ Не сме се у 21. веку, у условима кад геополитика постаје све више грабежљива, живети опуштено“, рекао је он.
Он је стручњаке из ове области упоредио са обичним војницима, официрима и генералима руске армије. „Зато што су задаци које решава ракетно-космичка индустрија не само престиж и ауторитет државе, него и нове јаке позиције земље, на које ће сви морају рачунати“, рекао је Рогозин.
Говорећи о утицају санкција, он је рекао да се оне пре свега односе на зависност грана од увозне радијационо-отпорне електронске компоненте базе. „То нису само испоруке делова из Украјине и других земаља, колико рад на стварању сопствене радијационо-отпорне електронске компоненте базе. То је такозвани други план замене увоза, који ће ускоро бити показан председнику. То ради Роскосмос, као и предузећа под Минпромторгом“, рекао је Рогозин.
Он је саопштио да је влада почела да ради на буџету за 2015-2017. годину. „Улазећи у тај буџетни посао, ми схватамо режим штедње материјалних средстава. Ми сви јако добро схватамо ситуацију која се ствара око наше земље“, рекао је потпредседник владе.
Украјина, ЕУ и САД, као и неке друге земље које нису признале улазак Крима у састав Русије после мартовског референдума су увеле санкције против руских чиновника, политичара и пословних људи, као и низа компанија. Москва је те санкције назвала контрапродуктивним. На Криму је 16. марта одржан референдум о статусу аутономије на ком се више од 96% становништва изјаснило за улазак Крима у састав Русије. 18. марта је потписан одговарајући договор. Државна дума и Савет Федерације су одобрили договор о припајању полуострва Русији и закон о формирању два нова субјекта РФ: Републике Крим и града федералног значаја –Севастопоља. Председник РФ Владимир Путин је 21. марта потписао оба документа.
- Извор
- Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Запад се припрема за рат пуног обима до 2030. године, изјавио је заменик министра спољних послова Александар Грушко...
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Остале новости из рубрике »















