Волонтери и свештеници позивају да се спасу дрвени храмови на Руском Северу

Дрвени храмови северних региона Русије настављају да пропадају најпре због немара локалног становништва као и проблема са законском регулативом и одсуства финансија за њихову реконструкцију. Ситуацију чине лакшом само напори локалних власти и ентузијаста, уверени су учесници округлог стола одржаном на Руском православном универзитету у Москви.

Повод за одржавање овог округлог стола „Проблеми и путеви очувања споменика културе Руског Севера“ је не само веома лоше стање многих споменика дрвене архитектуре Русије, већ и оне тешкоће са којима се сусрећу волонтери при покушајима да спасу ове јединствене богомоље.

Учесници округлог стола су уверени да је антирелигиозна борба која је почела након револуције, најјачи ефекат имала на Руском Северу. До револуције је само у Архангелској области било око 600 дрвених и око 250 камених храмова, данас се њихов број вишеструко смањио.

Како је рекао архитекта- рестауратор Андреј Боде, данас по читавој Русији, у мање или више добром стању, остало је свега мало више од 130 дрвених цркава, саграђених до 19.века. Јединствене богомоље саграђене током 19.века и касније, боље су се очувале- остало их је око 200. Данас, око 90% цркава (како камених, тако и дрвених), као и капела и манастира морало би бити под хитно рестаурирано.

По његовом мишљењу, главни проблем је подела овог јединственог културног наслеђа на споменике федералног и регионалног значаја. „Објекти федералног значаја добијају новац за рестаурацију, а према споменицима регионалног значаја постоји потпуно други однос, новца за њихову рестаурацију практично нема, јер сами региони немају довољне буџете за извођење неопходних радова“, - објаснио је архитекта. На овај начин, према мишљењу Бодеа, само током једне године нестаје око десет јединствених споменика духовног и културног наслеђа Русије.

Током одржавања округлог стола, експерти су дошли до тужног закључка да су руска култура и историја приличне непознанице за савременог човека. Истина, руководилац добровољне организације која се бави очувањем дрвених храмова Севера „Заједничка ствар“, свештеник Алексеј Јаковљев сматра да није све тако лоше и да нада постоји. „Већина грађана Русије је изгубила онај „домаћински“ осећај. Зато и долази до оваквог односа и запуштања храмова, цркава и манастира. Неопходно је променити однос људи према својој култури и историји“- уверен је православни свештеник. Такође, сматра да је за овако нешто неопходан лични пример.

Архитекте, свештеници и активисти који раде на очувању и реновирању дрвених цркава, капела и манастира, донели су Резолуцију којом је окончано заседање овог округлог стола. Они су се наиме обратили Влади РФ, Савету Федерације, Државној Думи и министарству културе са молбом да се изради читав низ специјалних закона, као и да се уведе систем пореских олакшица за пословање које је активно укључено у рестаурацију објеката културног наслеђа.