Конститутивна сједница Сената РС

Предсједник Републике Српске, Рајко Кузмановић рекао је данас на конститутивној сједници Сената да уставне промјене у БиХ морају водити једино и искључиво домаће политичке снаге без уплитања међународне заједнице.
   
"Најбољи устав је управо онај којег народ доноси, искрено прихвати и проводи", подсјетио је Кузмановић.

Он је издвојио уставне промјене као једно од најважнијих питања у БиХ и поручио да је РС спремна да одговорно приступи овом процесу, у капацитету који задовољава те потребе, првенствено ради побољшања ефикасности институционалних структура и унапређење административних капацитета.

Предсједник РС је нагласио да је у институцијама БиХ потребно обезбиједити задржавање уставних принципа о ентитетском гласању и заштити утврђеног виталног интереса ентитета као и виталног националног интереса три конститутивна народа.

Он је поновио да уставне промјене нису услов за затварање Канцеларије високог представника у БиХ и прелазак земље из дејтонске у бриселску фазу.

Предсједник РС је упозорио да улазак у евроатлантске интеграције не може и не смије бити повод да се иде на уставна рјешења која су супротна дејтонској конструкцији.

"БиХ може опстати само као држава високо децентрализована у којој власт имају три равноправна конститутивна народа организовани у два ентитета. Ми и већина демократског свијета видимо БиХ као сложену, а не централизовану и унитарну државу", додао је Кузмановић.

Обраћајући се другом сазиву Сената РС који има улогу савјетодавног тијела највиших уставних институција РС, Кузмановић је подсјетио да са историјског и компаративног становишта Сенат има важну улогу у успостављању правне државе и владавине права, организације и подјеле власти, парламентарне равнотеже и демократије.

Кузмановић је најавио да ће за њега Сенат бити "десна рука" институција система РС, те да је задатак Сената да доприноси осмишљавању и предлагању стратешких концепција развоја, снажењу и остваривању темељних општедруштвених интереса и подстицању демократских процеса који афирмишу и пружају просперитет.

Чланови Сената су најистакнутије личности из јавног, научног и културног живота РС и из дијаспоре, које уживају јавни углед и одлуку се разборитошћу и политичким искуствома, а именује их предсједник РС.

Сенатор може на позив предсједника Републике, предсједника Народне скупштине или предсједника Владе присуствовати сједницама и учествовати у раду највиших државних органа Републике или да буде изасланик предсједника Републике на важним привредним, културним и другим манифестацијама.

Сенат разматра питања од посебног значаја за политички, национални, економски и културни развој Републике Српске, као што су уставни положај РС у оквиру БиХ, међународни положај Српске, односе са Федерацијом БиХ као другим равноправним ентитетом, питања конституисања и начина рада заједничких органа БиХ.

Домен његовог рада је и успостављање посебних односа са матицом српског народа и Србима у расељењу ради духовне, културне и политичке интеграције.

Сенат разматра питања безбjедности Републике, Устава и важнијих законских нацрта, привредног развоја и обнове РС, као и питања образовања, језика, писма и културе.

У обраћању сенаторима Кузмановић је рекао да је РС конституисана као модеран, јединствен и демократски уставноправни ентитет трију конститутивних народа и свих њених грађана.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић рекао је да у овом моменту нема процјене када ће престати протекторат над БиХ, а самим тим и над Републиком Српском , јер међународна заједница нема концепт о томе и једноставно не жели да оде.

"Одлука да се прије двије године затвори Канцеларија високог представника данас је неважећа и чини се да и овај садашњи, четврти, најављен као посљедњи високи представник, неће отићи и затворити је", рекао је Радмановић у обраћању на првој сједници Сената РС у новом сазиву.

Честитајући новоизабраним члановима Сената и оним који су изабрани, а то су већ били, Радмановић је оцијенио да је ријеч о врло значајној ствари за РС, избору људи који много могу да помогну оним који се дневно баве политиком у РС и у БиХ.

Он је рекао да у посљедње вријеме представници из РС у институцијама БиХ поново трпе притиске у вези промјена Устава, поручивши да о том питању постоји потпуно јасан став, од којег неће одступити.

"Нећемо дозволити радикалне промјене Устава БиХ. Заговара се назови демократска земља у којој ће бити један човјек, један глас, који јесте тенденција за доминацијом једног народа у БиХ. Такве БиХ нема по виђењу ове садашње екипе, која је изабрана на власт", поручио је Радмановић, додавши да за то треба и подршка Сената.

Предсједник Владе РС Милорад Додик оцијенио је да је конституисање Сената РС веома важна ствар предвиђена Уставом РС чиме је заокружен цјелокупан систем у РС.

Премијер Додик рекао је да је РС политички и институтционално веома стабилна, да економски добро стоји и да нема социјалног притиска који карактерише многе земље у региону, због свјетске економске кризе.

"На рачуну Српске, којим управља Влада РС, данас имамо 975.000.000 КМ, што говори о нашој стабилности и да на прави начин водимо рачуна о јачини Српске и ономе што она треба да чини", навео је Додик у обраћању на првој сједници Сената РС у новом сазиву.

Он је рекао да РС у овој години има јавну потрошњу од 38,3 одсто друштвеног бруто производа у шта је укључено и финансирање заједничких органа БиХ, без чега би потрошња била испод 36 одсто.

"Услов за улазак у ЕУ је јавна потрошња испод 40 одсто, што је постигнуто", напоменуо је Додик.

Говорећи о унутрашњем и спољном дугу РС, Додик је истакао да он износи око три милијарде КМ, што је 35 одсто друштвеног бруто производа, те да то значи низак степен задужености, с обзиром на земље у окружењу.

"Од тога је 1,5 милијарда КМ дуг РС према иностранству, а унутрашњи дуг је 1,4 милијарде КМ, који је регулисан законима, који обезбјеђују исплате, тако да се не угрожава текућа ликвидност РС“, прецизирао је Додик.

Он је упоредио да је у 2005. години бруто друштвени производ номинално износио 5,6 милијарди КМ, а у 2008. години 8,4 милијарде КМ.

"Инфлација у РС у прошлој години била је 3,6 одсто, а у марту ове године биљежимо инфлацију од 0,1 проценат", истакао је Додик.

Премијер Српске је додао да РС биљежи пораст производње у сектору енергетике, грађевине, те да се очекује и повећање у области пољопривреде.

Замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Милорад Живковић рекао је да је Сенат Републике Српске институција у којој сједе најумнији људи из РС, и изван ње, а њима се могу обратити за савјет сви који се баве уставним капацитетом РС и односима у БиХ.

Сенатор и академик РС Алекса Буха у свом обраћању сенаторима истакао је да је њихова дужност да сарађују са властима Српске у будућим преговорима о могућим уставним промјенама, наглашавајући да Дејтонски споразум мора бити основ тих промјена.

Сенатор и академик из Београда Слободан Тодоровић рекао је да изнад свега вјерује у боље у праведније дане, већи степен правде, свеопште толеранције и културе разума, иако се на овим присторима, као и у свијету руше људска права.

Сенатор и представник РС у Израелу Арие Ливне каже да ће Сенат РС бити савјетодавно тијело које ће, између осталог, бити опредијељено за добро РС, Србије и српског народа у цијелини.

Сједници у Палати Предсједника РС присуствовало је 38 сенатора од 41-ог које по Уставу именује предсједник Републике.