Застрашивање радио-таласима

Сви су чули за четничке црне тројке и фамозно слово З, али мало је познато како су ти појмови настали и шта значе

Слика: Први герилац окупиране Европе... Дража је до данас у иностранству најодликованији српски официр

Тешко да се може наћи неко ко није чуо за четничке црне тројке и стављање под слово З. Ти појмови били су алфа и омега сваке историјске приче о четницима у доба социјалистичке Југославије. Једну од главних улога добили су још на стаљинистичком процесу против Драже, 1946. године у Београду. У оптужници против четничког команданта стајало и ово:

„Осуђене на смрт стављао је под слово З. За извршење смртних осуда по методи слова З (слово З је почетно слово од речи заклати, а лице стављено под слово З морало је бити заклано) Михаиловић је дао директиву да свака његова бригада формира 'црне тројке', које су конспиративно радиле... Михаиловић је штавише давао 'црним тројкама' директиве како треба да кољу."


На конференцији за стране дописнике, одржаној у Београду 1. октобра 1945, председник Комисије за утврђивање ратних злочина изјавио је да је број особа стављених под слово З „изванредно велики", додавши: „Према нашим подацима о жртвама, покупљеним на терену, цифра закланих прелази 10.000... Никада ниједан Немац и ниједан колаборациониста нису били стављени под слово З".

Међутим, иако су сви чули за слово З и црне тројке, мало је познато како су ти појмови настали и шта су они уистину значили. Док се у претходном периоду све сводило на пропаганду, савремена историографија ово питање углавном прескаче, сводећи га, евентуално, на Дражину непромишљеност, а у контексту његове изјаве „на страшном суду" 1946. године, да је слово З „једно малерозно слово".

У стварности, непромишљеност је последња реч која се у овом случају може употребити, јер је Дража и те како размишљао о начину супротстављања „домаћим издајницима". Већ крајем 1941. и почетком 1942. године, Милан Недић, Димитрије Љотић и њихови људи изручили су Немцима хиљаде „присталица Драже Михаиловића". Кап која је превршила чашу била је објава да ће у логоре одводити и децу четничких команданата. Пошто је у овом процесу главну улогу имала немачка окупациона сила, пружајући квислинзима осећај моћи и сигурности, постављало се питање како је могуће то осујетити, односно како спречити даље испоручивање Срба на кланицу? Оригинална идеја на коју је Дража дошао била је та да постоји нешто што допире и до последњег кутка у коме се Недић, Љотић и њихови агенти осећају безбедно - а то су радио-таласи. Тако је он 21. априла 1942. године, депешом број 142, замолио југословенску владу да се преко Радио Лондона објави следећа порука:

„Шеф тројки у Југославији издао је наредбу да се почне са радом против издајника. Издајници су се одали сами својим досадашњим радом. Знак: слово З, поновити: слово З."

Порука није објављена, па је Дража 7. маја питао:

„Шта је са објавом наше депеше број 142?"

На то је председник југословенске владе Слободан Јовановић 15. маја одговорио контрапитањем:

„Шта значи шеф тројки и слово З?"

Дража је објаснио 27. јула:

„Слово З је знак за издајнике, чији рад и кретање треба да прате тројке и да им страхом онемогуће издајнички рад."

И пре него што је стигло ово Дражино објашњење, Слободан Јовановић је дао да се у емисијама Радио Лондона на српском језику читају спискови особа стављених под слово З. Према шефу Двора династије Карађорђевића, професору Радоју Кнежевићу, први списак је прочитан 2. јуна, а последњи 11. септембра 1942. Уз свако име стављено под З спикер би прочитао и образложење о кривици. Укупно је прочитано 75 имена „недићеваца", „љотићеваца" и Пећанчевих четника, тј. ниједан комуниста није јавно стављен под слово З. Дража је после 11. септембра послао још један списак, са 25 имена, али он, на захтев британског министарства спољних послова, није објављен.

Касније, 15. јула 1946, када је кампања у вези са процесом ђенаралу Дражи у Београду била у пуном јеку, лондонски „Тајмс" је објавио писмо Слободана Јовановића о слову З, у коме је, поред осталог, стајало:

„З је прво слово речи застрашити. Лицима стављеним под слово З давано је упозорење да се за њихова недела зна и изван земље и да ће их после рата сустићи казна".

Јовановић је затим подсетио да под слово З нису стављене хиљаде људи, већ само 75 особа, што се лако може проверити у архиви Радио Лондона, као и да су то били „само квислиншки елементи, познати по својој служби непријатељу".


Летеће бригаде давале највише људства за елитне црне тројке... Смотра Треће жичке летеће бригаде Другог равногорског корпуса на Равној гори

Нешто касније, своје образложење дао је и професор Радоје Кнежевић. Према његовим речима, Дража је, „у рвању" са Недићевом владом, „љотићевцима" и другим присталицама „новог поретка", „дошао на једну оригиналну идеју, скоро педагошку меру, ради поправке оних на кривој стази".

Четници су ликвидирали неке од 75 особа јавно стављених под слово З, хладним или ватреним оружјем: Драгутина Булића у Чачку, Цеку Ђорђевића испод Авале, апотекаре из Врњачке Бање Стругаревиће (муж и жена), Тадију Пантовића у Крагујевцу, Лукића из Ваљева и још неколицину. Пошто над већином осталих није ни покушана ликвидација, то значи да јавно стављање под слово З није представљало смртну пресуду, тј. циљ није био да се издајници ликвидирају, већ да се заплаше тако што ће помислити да ће бити заклани ако наставе по старом. Радоје Кнежевић подсећа на Дражине речи да је слово З имало „велико морално дејство".

КЊИГА ПОСЛЕ КОЈЕ СВЕ ПОСТАЈЕ МНОГО ЈАСНИЈЕ

„Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили"... Специјални изасланик председника САД пуковник Вилијам Донован

ДРУГО ИЗДАЊЕ Поново на свим киосцима „Футуре" и у „Макси" дисконтима

Јавна претња обуздала је рад многих квислинга и чак их довела под Дражину команду. Милан Аћимовић, један од важнијих Недићевих сарадника, у јесен 1942. постаје одан илегалац у београдској организацији. Мајор Данило Стојановић, који је стављен под слово З јер је предао Немцима британског официра Нила Селбија, погинуо је у Босни као четник. Четницима је пришао и потпуковник Драгутин Редић, Недићев командант у Крушевцу. „Што се тиче главнине осталих, има разлога претпоставци да им је стављање под слово З утерало страх у кости - и памет у главу", закључује Радоје Кнежевић.

Временом, поред јавне претње, термин „слово З" ушао је у употребу и као синоним за смртну казну. „Тројка за примену слова З носи са собом знак распознавања детелина са четири листа израђена од сивог картона", писао је Дража једном команданту 24. септембра 1942. године, док у његовом распису свима од 1. октобра исте године стоји:

„Слово З почели су појединци да употребљавају у своје личне интересе. Нека команданти провере сваку доставу, да им се не поткраду интриге и сличне ствари. Коме се једном стави слово З, више се не скида, а за грешке у овом правцу одговараће јер су последице тешке."

Када је коришћено у овом смислу, по природи ствари, слово З односило се и на комунисте, а коришћено је и као претња појединих официра недисциплинованим војницима. Мајор Славољуб Врањешевић, командант западне Босне, запретио је 22. фебруара 1944. својим четницима на следећи начин:

„Скрећем пажњу свима командантима на извршење предње наредбе, јер и за најмање одступање од исте сматраћу свакога који се буде огрешио о истој као издајника Краља и Отаџбине и као таквог ставићу га под преки суд и под слово З."