СРПСКА ЦРКВА НА ПРЕКРЕТНИЦИ

Угледни аналитичар збивања у Српској православној цркви Мирко Ђорђевић каже да је очигледно да је Сабор СПЦ-а "пустио низ воду" владику рашко-призренског Артемија и да сукоб косовског владике са водећим владикама у СПЦ-у тек треба да има свој расплет.
- Владици Артемију је запрећен канонски поступак, што подразумева оптужницу и црквени суд, али он не може бити рашчињен. Његова хиротонија не може бити поништена, али може бити премештен у другу епархију и замењен другим архијерејом , каже у разговору за "Вести" социолог религије Мирко Ђорђевић.
xПрете му судом зато што не да благослов за обновљене косовске манастире?
- То што је владика Артемије демонстративно напустио Сабор СПЦ-а и што му је запрећено канонским мерама, није ништа ново. Тај сукоб вуче још од Меморандума из 2005. који је потписало косовско министарство културе и партијарх Павле и којим се даје сагласност за обнову манастира. Нађена су и средства из иностранства и урађена је обнова манастира, али се владика томе успротивио. Он хоће све да контролише и да има увид у све те послове, па наравно и финансијске природе. Синод му је одговорио да укупном финансијском активом у Цркви управља Синод, односно Сабор.

Дипломатија Саве Јањића

Није ли понижавајуће то што је јеромонах Сава Јањић потпредседника САД у манастиру Дечани дочекао са речима да се ради о пријатељу?
- То је дипломатска фраза, постоји и црквена дипломатија. Ради се о другом човеку америчке администрације за којег владика Артемије каже да је радио на отимању Косова од Србије.

• Зар то није тачно?
- Не. Тај процес траје 100 година уназад или ако хоћете 30 и он је сада само приведен крају. А то да је Косово фактички део Србије, то може да тврди само Војислав Коштуница, али само на папиру.


• Зар није владика највише замерао на томе што је обнова манастира препуштена Албанцима, онима који су те храмове палили и рушили?
- Јесте, али ако су косовска влада, Еулекс и Унмик обезбедили средства онда та његова тврдокорна логика нема упориште. Зар је боље да манастири пропадну или да се обнове и сачувају? Има ту код владике и оног српског ината.

• Владика као да је "разапет на крст", мислите ли да је случајно то што се баш сада откривају снимци из рехабилитационог центра Црна река са стравичним сликама насиља над штићеницима?
- Ништа није случајно, наравно, па ни то што је владика ускратио благослов другом човеку САД за долазак у манастир Високи Дечани, чему се Сабор такође успротивио и опоменуо га, нити то што се сада интензивира та прича о Центру Црна река. Али бих вас подсетио да се и прошле године писало о скандалозним методама лечења у том духовном центру за чији рад је епископ Артемије дао благослов. Занимљиво је да се овим поводом СПЦ још није огласио јер неће да призна да није способна за такву делатност.

Синод води тврда струја

Шта вам говори нови састав Синода?
- Врло је занимљив. Највеће изненађење представља избор владике захумско-херцеговачког Григорија, који је после претходног сабора изашао врло храбро и јавно са критикама рада унутар Цркве. Он те своје ставове није порекао, а сличних ставова је, могло би се рећи, и владика далматински Фотије, такође нови члан Синода. Они доносе ту неопходну новину и реформу СПЦ-а, али са друге стране, обојица Иринеја, и бачки и нишки, као и митрополит Амфилохије, представљају ту тврду струју у Цркви. Очекивања су велика, за сада, генерално конзервативна линија са Амфилохијем на челу предњачи, али то не значи да је ствар готова.


• Ипак, утисак је да је све лепо упаковано против владике Артемија?
- Разлози нису свуда исти. Артемије има генерално тврд политички став. Да вас подсетим да је он шефа наше државе Бориса Тадића назвао издајником и оптужио државно руководство за капитулацију. За последњих годину и по дана седам пута у медијима је изјављивао да када се ради о Косову треба позвати руске добровољце и прихватити политику СРС, ДСС и Нове Србије. Ипак, у Синоду преовладавају владике које знају да се Црква мора држати реалности.

• Мајски Сабор СПЦ-а је завршио са радом и чини се да су проблеми само одложени?
- Управо тако. Сва питања на дневном реду нису расправљена, од литургијских, преко кадровских, па до спајања земљишних поседа. Видимо да питање избора новог патријарха за живота оболелог патријарха Павла није наишло на подршку и да је од 45 владика 25 било против тога. У сваком случају, СПЦ и даље предстоје велики изазови.