Седам синова понос родитеља

Маја и Драган Шупић из Гацка, недавно су добили седмо дијете. Након шест синова, поново мушко. Пресрећни Шупићи постали су тако најбројнија породица у Гацку, а вјероватно и у цијелој Херцеговини


Иако у бројној породици само Драган ради као возач дампера у руднику угља у Термоелектрани Гацко, Шупићи имају све што им треба за живот, од машине за суђе и веш до компјутера.

- Живимо баш лијепо, ништа нам не недостаје. Ја имам добру плату, радим и приватно, а држимо и нешто стоке, овдје и у селу Изгорима, изнад Гацка. Жељко је најстарији и ученик је петог разрдеда, Владан је четврти, а Милан први разред. Марко и Милош иду у вртић овдје у Гацку, док Благоје има само годину и по. Од све дјеце, само један син, мали Благоје, има дјечји додатак, и мислим да би држава требало да више рачуна поведе о вишечланим породицама у Републици Српској - каже Драган.

Његова супруга, Маја, прича да је је најсрећнија и најбогатија мајка у Херцеговини. Седам синова родила је за само 12 година, а на питање хоће ли у Херцеговини расти нових девет Југовића, Маја каже да није лако родити седморо дјеце, али је ставрно лијеп и невјероватан осјећај када имате оваку веселу, здраву и бројну породицу.

- Нисмо планирали да имамо оволико дјеце, али нам их је бог подарио, а не знам да ли ће их бити још. Посла увијек има, троје ми иде у школу, а двоје је у вртићу, треба то све нахранити, опремити, опрати, али све је лако када се ради с љубављу. Ту је и бака, а поред мужа помажу и ови старији, па иако има доста посла није тешко - каже Маја.

Занимљиво да се и код Драганове браће и сестара рађају само мушка дјеца.

- Ја сам имала четворо дјеце, два сина и двије кћерке, а код њих сада има једанаесторо унучади и све су мушка дјеца. Надам се да ће ускоро бити и која унука, ако не код Драгана, а онда код ове друге дјеце - каже бака Душанка.

И старија браћа би хтјела да имају бар једну сестру.

- Лијепо је кад имаш оволико браће. Ја сам најстарији и морам да их чувам, а увијек има посла у кући, па помажем мајци. Идем у куповину, понекад помажем и у кухињи, а највише чувам Благоја и Милоша. Желио бих да имам и бар једну сестру, ми браћа би је чували као мало воде на длану - говори најстарији Жељко, одличан ученик петог разреда основне школе и другог разреда музичке школе гдје свира хармонику.

Част да дају име најмлађем Шупићу имала су преостала браћа. Дилема је била између Александра и Душана, али је на крају, демократски одлучено да се зове Душан, по славном српском цару Душану Силном.