УН наоружавале муслимане

Бивши предсједник РС Радован Караџић затражио је у писму генералном секретару УН, Бан Ки Муну, да му ова свјетска организација пружи више докумената неопходних за његову одбрану пред Хашким трибуналом, укључујући информације о кршењу ембарга на оружје УН и допремању оружја босанским муслиманима у Тузли у фебруару и марту 1995. године.

Караџић посебно тражи извјештај из 1993. године о унутрашњој истрази УН која је закључила да су босански муслимани стално кријумчарили оружје у конвојима хуманитарне помоћи, као и да су њихови војници користили камионе са ознакама невладиних хуманитарних организација.

- Тражим све информације које се тичу гранатирања пијаце "Маркале" у Сарајеву 5. фебруара 1994. и 28. августа 1995, а које указују да су босански муслимани одговорни за инциденте, као и све информције које указују да су босански муслимани одговорни за убијање свог народа у Сарајеву од априла 1992. до августа 1995. године - наводи се у писму које је у посједу Срне.

Као важне доказе он наводи извјештаје, забиљешке и преписку која се тиче коришћења особља УНПРОФОР, војних посматрача УН, УНХЦР или невладиних организација у БиХ у периоду од априла 1992. до августа 1995. године, за војне или обавјештајне активности за владе својих земаља или НАТО, као и све информације које се тичу присуства муџахедина у БиХ у периоду од априла 1992. до децембра 1995. године.

Од генералног секретара УН Караџић тражи укидање имунитета Јасушуију Акашију, пуковнику Лехардију и генералу Бертрану Делапрелу, како би их могли интервјуисати чланови тима његове одбране о запажањима и догађајима која су се догодила док су они били запосленици УН.

Бивши предсједник РС тражи све информације које се тичу оружја, муниције и војне опреме коју је УН особље, укључујући војнике УНПРОФОР, УНХЦР и војне посматраче УН, обезбјеђивало босанским муслиманима од априла 1992. до децембра 1995. године.

У писму су наведини захтјеви за све информације о оружју, муницији и војној опреми која је допремана босанској муслиманској армији у Тузли у фебруару и марту 1995. године, међу којима су забиљешке и извјештаји особља УН, укључујући припаднике норвешког батаљона, који се тичу летова авиона између 10. и 23. фебруара 1995. у Тузли.

Траже се забиљешке и извјештаји Центра за контролу летова мировних снага УН у Напуљу, за период фебруар-март 1995. године у Тузли, као и писма високих официра УН мировних снага у БиХ, потпуковника Бертрана Делапрела и пуковника Кристофера Лехардија, званичницима УН, Јасушију Акашију, изасланику УН за Балкан, и тадашњем генералном секретару УН, Кофију Анану, као и преписку између Акашија и Анана у вези с летовима у Тузли у фебруару 1995. године.

У вези с овим, Караџић тражи извјештаје или преписку влада БиХ, САД и Турске, која садрже усмена или писмена објашњења ових летова.

Он надаље захтијева све информације које се тичу кршења ембарга на оружје оних страна које су обезбјеђивале оружје, муницију и војну опрему босанским муслиманима у периоду од априла 1992. до децембра 1995. године, укључујући преписку између Акашија и Анана од јула и септембра 1994. године, затим кореспонденцију и биљешке и усмене контакте с владом Ирана, Пакистана, Турске, Саудијске Арабије и САД која се тичу кршења ембарга на оружје.


Грађански рат у БиХ био планиран

Међу Караџићевим захтјевима су сви извјештаји, забиљешке и кореспонденција која се тиче испоруке, допремања или употребе оружја које су добили босански муслимани кршењем оружја на ембарго УН од априла 1992. до августа 1995. године у заштићеним зонама УН у Сребреници, Жепи и Горажду. Караџић тражи и информације о његовим извјештајима између 9. јула и 4. августа 1995. године о Сребреници, све извјештаје или анализе за период 1988-1991. године, у којима се види да су распад бивше Југославије и грађански рат у БиХ били планирани и предвиђени прије него је он имао икакву позицију у власти или утицај.