Очевици пада Боинга: мислили смо да поново бомбардују

У четвртак увече саопштено је о паду Боинга-777, компаније Malaysia Airlines, у Доњецкој области, који је летео на релацији Амстердам - Куала Лумпур и који је превозио 298 људи, од којих 85 деце и 15 чланова посаде.

Истрага инцидента са малезијским путничким авионом, који је пао у Украјини, иде веома споро. 24 сата након трагедије која је однела животе скоро 300 људи, на лицу места није било озбиљнијих међународних стручњака. Радили су само локални ватрогасци и рудари, док су лешеви лежали на отвореном пољу.

Позив на онај свет

Прва ствар која пада у очи када стигнете у близини села Грабово и Расипное, где је пао малезијски Боеинг 777 – то је, да данас, дан након пада авиона, тела његових путника и даље леже у двориштима сеоских кућа, на улицама, чак и унутар самих кућа.

Људи су се плашили да их додирују, чекајући форензичаре, који само што нису стигли то ли из Доњецка, то ли директно из Холандије. Све што су могли да ураде месни житељи - то је да тела покрију покривачима.

Тако је главни терет пао на леђа локалних радника хитне помоћи, који, очигледно, никада нису видели озбиљније трагедије од пожара у приватном дому или пијане саобраћајне несреће. Осећа се конфузија. Чак и одговарајући штаб под шаторима тек су почели да подижу другог дана до ручка.

Они су тек почели да чешљају област како би са палицама са белим тракама обележавали места пада тела. Спасиоца очигледно фали и у помоћ су им стигле бригаде рудара. Добивши заставице, они су кренули у поље.

Власт у овим крајевима врши, у суштини, ДНР, чије могућности су веома ограничене. Батаљон "Восток" је успео да блокира главне улазе у села - новинаре, хитну помоћ и полицију пуштају без проблема. Обећали су пустити и све експерте.

Изненађује то што је пртљаг савршено очуван. Књиге, игрице, аустралијски и малезијски пасоши са насмејаним људима, карте, ташне Луј Витон, па чак и две боце из продавнице дјути-фри - све је савршено очувано. Људи су једва чекали одмор и тешко да су размишљали о интригама источноевропских политичара и замршености односа ДНР и Кијева.

Док су новинари стајали поред гомиле личних ствари из ње је одједном зазвонио телефон - неко је очигледно тек сазнао за трагедију и пожурио да позове своје вољене особе. Са слабом надом. Телефон је дуго звонио.

Страшни плод рата

Становница села Расипное по имену Лариса, средовечна жена, запамтиће овај дан за цео живот, као и њени суседи. Она је управо копала у башти када је изненада негде изнад главе одјекнула експлозија.

У овим крајевима су навикли на експлозије – близу њих се воде борбена дејства и непрестано се чује артиљеријска паљба. Тако да Ларису није то превише изненадило.

"А онда је нешто пало са неба - тамо, тамо, тамо. Банг, банг, банг - Лариса показује око себе. - Мислила сам. Готово. Крај. Почело је бомбардовање. Била сам се опростила са животом".

Али бомбе нису експлодирале. На свој ужас, Лариса је схватила да су то тела људи - човек директно на улицу, жена у башти Ларисиног суседа. Тело жене је пало на кухињу старијег пара - они су такође мислили да је бомба, али је истина била још страшнија.

"Грохот у суседној соби – мислили смо, бомба пала. Нема експлозије. После неколико секунди погледали смо тамо – господе! Одакле?" – прича домаћица.

Изашавши на улицу, она је била запањена. Око села и у самом Расипном било је много мртвих људи.

"Ја сам успео да видим комад авиона, неки део његове кабине - каже Ларисин земљак, Александар. - Људи су се изливали из њега као из канте".

Огроман комад трупа пао је на периферију Расипног. Само чудом није пао на неку кућу – тада би жртава било још више, тада већ на рачун локалног становништва.

"Видео сам како на нас лете све те крхотине. Било је веома застрашујуће," - каже становник суседног села Храбово, Василиј. Мали фрагменти су засули читав његов дом, док је турбина пала буквално на вратницу.

Остаци авиона су заиста покрили широк простор између села Грабово и Расипно. Авион је почео да се распада на делиће још неколико километара изнад Земље.

Ражана поља између Грабова и Расипног засејана су крхотина. Рудари и радници хитне помоћи чешљају их, полако покривајући их са заставицама од комадића белог платна.

И негде у даљини почиње артиљеријска паљба – у почетку појединачни пуцњи, који се још могу помешати са олујом, а онда серија "Града". Ови звуци су заиста постали уобичајена појава у овим местима. Рат и не мисли да се завршава.

Читајте више на Украјина из минута у минут