ЛИДЕРИ(II)

Пише: Гостимир Т. Поповић, војно политички аналитичар Нема дана а ни средства јавног информисања да се не помене термин лидер(и) у свим могућим и немогућим контекстима и конотацијама. Лидери овде све раде, о свему одлучују, они су ти који кроје садашњост и будућност, њима (што је изгледа најважније) „међународна заједница“ верује. До сада смо знали за неколико „узгајалишта“ за ову врсти али сва су она била ван региона а најближе је било у познатом зимовалишту у централној Европи, Гармишпартенкирхену. Тамо су прокламоване и самопрокламоване кандидате за лидери водили и после петнаестак дана враћали готов производ да усреће народ(е) у региону. Е сада више неће морати да путују далеко и мало даље. Узгајалиште лидера треба да се приближи народним масама и у том циљу је у (а где би друго) у сред Бања Луке формирана некаква Академија за политичке лидере. Није тешко да се погоди одакле долазе овакве идеје али је заиста тешко да се замисли да ће иједан познавалац политичке науке, теорије и праксе да дозволи себи учешће у овако замишљеној фарси. У свим иоле озбиљнијим политичким системима носиоци функција на одређеним позицијама су ДЕМОКРАТСКИ ИЗАБРАНЕ личности а не они које неко припрема и намеће. И ту је суштинска разлика између политичких система и многих других облика организовања. Једно је сигурно, да су креатори и управљачи кризом у региону југоисточне Европе (а посебно БиХ) неуморни у изналажењу метода како би избегли или, тачније речено, изиграли демократију. Стварање неке нове касте, касте лидера, нам је заиста непотребно а на начин како нам продају „рог под свећу“ стварају се услови да нестабилност, неперспективност и гушење у живом блату перманентне кризе постану трајна категорија, која ником није потребна али опстаје. Цену наравно плаћају људи, од појединца до колективитета, при чему о њиховим насушним потребама нико не брине, а најмање прокламовани лидери.