Коме иде на руку размрзавање рата у Нагорном Карабаху?

Ситуација око непризнате републике Нагорни Карабах, енклаве између Јерменије и Азарбејџана, усијала се почетком недеље до такве мере да је за спречавање новог рата у региону потребан хитан сусрет председника Јерменије и Азарбејџана.

Како је саопштио премијер Јерменије Овик Абрамјан, такав сусрет може да се одржи 8. или 9. августа у руском граду Сочи. Иницијатори сусрета су чланови Минске групе ОЕБС-а за Нагорни Карабах. Поред Јерменије и Азарбејџана, њени главни чланови су Русија, Француска и САД.

Када би се то десило пре пола године, могло би да се са сигурношћу каже да актуално заоштравање ситуације до озбиљнијег крвопролића неће довести, сматра члан научног савета Московског Карнеги центра Алексеј Малашенко. Али сада, узимајући у обзир ситуацију у Украјини, нажалост, исто се не може са сигурношћу тврдити. Русија сада није заинтересована за "размрзавање" јерменско-азарбејџанског конфликта, узимајући у обзир ситуацију на југоистику Украјине. Јер мораће у неком облику да се штити Јерменија, која би ускоро могла да постане члан Еевроазијског економског савеза. Не желим да се бавим конспирилогијом, али није искључено да је актуелна ситуација неки корак Запада, рекао је Алексеј Малашенко. На могућу умешаност у размрзавање конфликта САД директно указује други руски експерт, аналитичар Санкт-Петербуршког центра за проучавање савременог Блиског Истока Александар Сотниченко.

- САД у последње време повољна је велика и стална нестабилност на Блиском Истоку, укључујући и јужнокавкаски регион. Зато ће почетак рата оне поздравити. Али просто тако Карабах у руке Азарбејџана неће дати. У САД делује врло снажан јерменски лоби. Са друге стране, јасно је да ако Азарбејџан извојује Карабах, водиће још у већој мери независну политику.

Неки руски експерти сматрају да САД намерно надувавају тињајући конфликт у вези са тим што се Јерменија већ налази у завршној фази ступања у Евроазијски економски Савез Русије, Белорусије и Казахстана.

Јереван, који је узео курс на ступање у Евроазијски економски савез, већ је почео да се подвргава системском притиску од стране Запада, говори аналитичар Центра за проучавање Кавказа и Централне Азије Института за оријенталистику РАН Андреј Арешев. Није искључено да и раст напетости око Нагорног Карабаха јесте саставни део ових систематских напора, при тиме да ће се у јавној равни одговорност пребацивати на Москву. Не искључујем актуализацију других конфликата око руских граница – на пример у Придњестровљу, как оби се за Москву направила максимално сложена ситуација када треба да се подели на неколико «фронтова» и прстен конфликата око руских граница стиче све јасније обрисе – сматра Андреј Арешев.

- Ма како било чудо, али оцена улоге САД у надувавању конфликта или, у крајњој мери, у његовом подржавању у нерешеном стању, од стране азарбејџанских експерата подудара се са мишљењем колега из Јерменије и Русије. Спорови и свађе око Нагорног Карабаха личе ми на тучу комшија за собу у кући коју је већ одавно купила Америка, каже познати азарбејџански политиколог и дипломата, председник Фонда за политичка истраживања држава каспијског региона Вафа Гулазаде.

Овај проблем Нагорног Карабаха Русија неће решавати, или тачније, она није у стању да реши. Зашто? Зато што када у свету постоји једна глобална сила, САД, Русији нико неће дозволити да га реши. Зашто Америка да жури да решава овај проблем? То је додатна полуга притиска на Азарбејџан како би Баку пратио западну политику.

Рат за Нагорни Карабах између Јерменије и Азарбејџана почетком 90-их година прошлог века био је први војни сукоб на постсовјетском простору у којем су учествовале две суверене земље. Према разним подацима и конфликту је погинуло од 9 до 16 хиљада људи са обе стране.

Андреј Федјашин,