Самит Несврстаних у Египту

У египатском летовалишту Шарм ел Шеик почeo je 15. самит Покрета несврстаних држава, на коме ће званичници више од 100 земаља разговарати о дипломатским односима, економији, развоју и социјалним питањима.


Самит је отворио кубански председник Раул Кастро, председавајући 14. самита овог покрета, после чега је председништво над покретом преузео египатски председник Хосни Мубарак, чија ће земља бити на челу организације у наредне три године.

Кубански председник Раул Кастро позвао је да се формира нови међународни финансијки систем који би заштитио земље у развоју од рецесије.

"Тражимо да се формира нови међународни систем и економска структура која ће се ослањати на учешће свих земаља", рекао је Кастро на отварању петнаестог самита шефова држава и влада Покрета несврстаних земаља.

Кастро је рекао да мора постојати оквир који неће "искључиво зависити од економске стабилности и политичке одлуке једне земље".

Обнова међународног финансијског система

Обраћајући се окупљенима у египатском летовалишту, Мубарак се придружио позиву Раула Кастра да се "обнови" међународни финансијски систем.

Мубарак је, такође, рекао да су тероризам, палестинско питање и нуклеарно оружје питања која захтевају "заједничку акцију".

У уводном делу самита говорио је и генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун, који је говорио о економској кризи, наводећи да треба више учинити да би се заштитиле економије земаља у развоју.

"Економска криза је показала да постоји потреба да се побољша међународна финансијска конструкција, тако да земље у развоју могу више да се укључе у том домену", рекао је Бан.

"То би био корак ка остваривању дугорочног циља Покрета несврстаних земаља да међународни систем постане праведнији", додао је генерални секретар УН.

На Самиту, чија је тема "Међународна солидарност за мир и развој", учествују шефови држава или влада 60 земаља, а окупиће се званичници 110 држава.

Наставак борбе за очување интегритета Србије

Делегацију Србије, која у Покрету несврстаних има статус посматрача, предводи председник Борис Тадић, који ће на маргинама скупа имати више билатералних сусрета.

Тадић је изјавио Фонету да ће Србија учешће на 15. самиру Покрета несврстаних земаља у Шарм ел Шеику искористити за наставак борбе за очување њеног суверенитета и територијалног интегритета.

Настављамо нашу међународну и дипломатску борбу за очување интегритета Србије и верујем да међу несврстанима можемо имати савезнике, рекао је Тадић.

Тадић је истакао да су за решавање косовског питања изузетно важне активности Србије у свим земљама чланицама Покрета несврстаних.

"Ово ће бити прилика да министар Јеремић и ја имамо серију билатералних разговора непосредно пред Генералну скупштину УН. Ово је политички двокорак", оценио је Тадић.

Српски председник је напоменуо да је косовско питање интернационализовано, јер се њиме баве Савет безбедности и Генерална скупштина УН, као и Међународни суд правде.

Важно учешће Србије

Према речима Тадића, учешће Србије на самиту у Шарм ел Шеику важно је и због тога што у његовом раду учествују представници 118 земаља чланица УН, које су уједно и чланице Покрета несврстаних.

Тадић је истакао да је самит Покрета несврстаних, у којем Србија има статус посматрача, прилика и да се размотре питања глобалне економске кризе и борбе против тероризма. Председник Србије је најавио да ће сутра, у обраћању члановима Покрета, предложити да Србија 2011. године буде домаћин конференције којим ће бити обележено пола века постојања Покрета несврстаних.

Подсетио је да је Србија наследница Југославије, државе која је, као оснивач, била домаћин првог самита Покрета несврстаних 1961. године у Београду и додао да ће Египат, који у наредне три године председава самитом, имати важну улогу у организацији те београдске конференције.

Тадић је најавио да ће о томе разговарати са египатским председником Хоснијем Мубараком, јер је Египат утицајна земља, не само у Покрету несврстаних, већ и у исламском и афричком свету.

У српској делегацији је и министар спољних послова Вук Јеремић.

Шеф српске дипломатије ће током Самита имати одвојене билатералне састанке са министрима иностраних послова Египта, Либана, Кувајта, Марока, Тајланда, Кине, Катара, Еквадора, Сингапура, Чилеа, Омана и Кеније.

Тема дводневног самита биће међународна солидарност за мир и развој и тренутна глобална економска и финансијска криза, а требало би да буду усвојена два главна документа - Коначни документ о заједничком ставу Покрета несврстаних земаља о многим питањима са дневног реда самита и Декларација из Шарм ел Шеика о развоју самог покрета.

Агенције су пренеле да ће египатски председник Хосни Мубарак преузети председавање Покретом од кубанског лидера Раула Кастра, а да ће упоредо бити одржан и "самит првих дама", на коме ће бити речи о улози жена у управљању у кризним ситуацијама.


Прва конференција одржана 1961. године

Прва званична конференција Покрета несврстаних одржана је у септембру 1961. године, уз велико залагање председника СФР Југославије Јосипа Броза Тита. На том самиту учествовали су представници 25 земаља - по 11 из Африке и Азије плус Југославија, Куба и Кипар.

Београд је поново 1989. године био домаћин самита Покрета несврстаних. То је био девети самит, који је окупио представнике више до 100 земаља.

Сада Покрет несврстаних броји 118 чланица, од којих су већина и чланице Уједињених нација.

Самити тог покрета одржавају се сваке три године.

Како је наведено у Хаванској декларацији из 1979. године, сврха ове међународне организације је да осигура националну независност, суверенитет, територијлни интегритет и безбедност несврстаних земаља у њиховој борби против империјализма, колонијализма, неоколонијализма, апартхејда, расизма, укључујући и ционизам и све облике стране агресије, окупације, доминације, мешања или хегемоније.

Несврстаност је политички појам настао у условима постојања хладног рата, а означава земље које се залажу за политику активне мирољубиве коегзистенције и најшире сарадње.