БиХ - Милионери из нелегалних DUTY FREE.

Почетком 1996. године, одмах после доласка САД у Босну и Херцеговину, балканска мафија је почела да зарађује милионе долара издвајајући за сам врх у Сарајеву и Загребу солидан проценат зараде од трговине цигаретама, алкохолним напицима.

Док су два лидера. Фрањо Туђман и Алија Изетебеговић, решавали да ли да испуне Дејтонски споразум, у Босни сваког месеца шпекуланти су продавали 180 тона фалсификованог америчког Малбора. Поред цигарета, велики профит је доносио алкохол. Углавном су га слали на југ и запад Хрватске.

Недалеко од чувеног Дубровника, у Неуму, Босна има мали излаз на јадранску обалу. Овде је успешно радила највећа и најпопуларнија бувља пијаца, где су жустро трговали илегалном робом на сваком ћошку. Средином 90-их година за сто немачких марака у Неуму је могло да се купи 16 литара уља, десет килограма шећера, неколико штапова саламе зрински, двадесет штангли чоколаде Милка, литар пристојног коњака, блок Малбора. Уз то давали су паковање Памперса. Наравно да је сва роба била шеверцована. Држава је губила на томе огромне царинске таксе. Али полиција у Хрватској и Босни трудила се да затвара очи пред илегалном робом – сви хоће да живе. У свакој уличици били су отворени „мини супермаркети“. Избор – од резервних делова за аутомобиле, аудио и видео технике, фрижидера и усисивача, прашка за прање веша, хране за псе и мачке. Када сам питао трговце Одакле све то?, они су ћутећи показивали главом у правцу планина. И постало је јасно да је све довезено од суседа муслимана. Промет у Неуму је био огроман. Само становници Дубровника и околине остављали су овде годишње по 200 милиона марака.

Друга „криминална“ тачка региона био је у то време босански град Бихаћ. У њему су брзо нашли заједничи језик јучерашњи непомирљиви противници – генерал Атиф Дудаковић и милионер Фикрет Абдић. На неутралном терену Изачица, поред Бихаћа, дуго је радио неугледни Duty Free у којем су продавали цигарете. При томе трговало се само великим обимима модерног америчког дувана, направљеног несумњиво у Албанији, Црној Гори, Македонији. Али на све то власти сложно нису обраћале никакву пажњу, добивши од власника Duty Free добре поклоне у кешу. Ово место омогућило је да се пронесе мимо касе 20 милиона марака пореза на промет. На Балкану је увек био у оптицају принцип „Може се брзо зарадити новац, али не треба заборавити да се дели са људима на врху. Тада ће све бити океј“.

Од тада је прошло много година, али многи Босанци до данас изражавају незадовољство цинизмом САД и ЕУ: Сарајево је постало престоница државе коју су они заборавили и која преживљава економску, друштвену и националну кризу. Тако је рат у Босни добио епилог који до данас омета развој младе државе. Дејтонски споразум потписан под окриљем Американаца и европљана у ствари је само потврдио етнички и религиозни раскол који је изазвао овај рат.

Конастантин Качалин,