Нова женска занимања - психијатреса и тренерка

Веб-мајсторица, хируршкиња, криминалисткиња, метафизичарка, омбудсманка и конзулка само су неки од приједлога за именовање женских занимања из зборника родно сензитивног језика који су представили Мисија ОЕБС-а у Београду и канцеларија заштитника грађана.

Ауторке зборника - лингвисткиње Свенка Савић, Маријана Чанак, Вероника Митро и Гордана Штасни обогатиле су српски језик именицама око којих ће се свакако водити жустра полемика језичких чистунаца и јавности, пише београдска "Политика".

Тако се на страницама овог зборника могу наћи ријечи које указују на активно учешће жена у свијету криминала (терористкиња, арамбашица, бандитка, пљачкашица, крволочница, злочинка, жандарка, свједокиња, криминалисткиња), науке (академкиња, метафизичарка, метеорологиња, психолошкиња, психијатреса, хируршкиња).

Ту су и необична занимања (аласкиња, машинисткиња, морепловка, трамвајџијка), занимања из спорта (тренерка, тркачица, маратонка, четиристометрашица, препонашица, стометрашица, стреличарка), али и оних занимања која не постоје у стварности (првосвештеница, јеванђелисткиња).

Др Свенка Савић, професор Новосадског универзитета и један од аутора овог приручника, оцијенила је да језик заостаје за промјенама у друштву и додала да он није неутралан, већ да одражава различите форме родне дискриминације у друштву.

"Жена се мора учинити видљивијом и у свакодневном говору, а питање употребе титула и занимања жена није питање суфикса, него поделе моћи у друштву. Употреба титула и занимања у женском роду постала је ’нешто нормално’ и у српском језику и у складу је са проевропском оријентацијом наше земље", оцијенила је Свенка Савић.

У регистру се налази укупно 2 386 именица женског рода, укључујући именице којима се означавају жене према професији, занимању или активности коју обављају, према звању и занимању супруга или оца, према титули и друштвеном положају који заузимају, према припадности групи, покрету или идеји коју слиједе, према болести и начину живота.