Књижни мамурлук

Испоставља се да и од књига може да се добије мамурлук! Ова појава први пут је добила признање на енглеском језику, где се усталио израз book hangover, који означава осећај када се околни свет чини потпуно другачијим него што јесте, зато што је човек управо завршио читање књиге у коју је потпуно утонуо. Колико често настаје ова појава? Може ли човек да пати од књижног мамурлука?

Способност да се растворе у књизи немају сви, људима код којих превладава рационално начело много је теже да се одвоје од реалности, него онима који живе од емоција. Књижни мамурлук најчешће мучи људе фине психичке организације, песнике, уметнике, оне чији је живот у сваком случају везан за стваралаштво. Писац и књижевни критичар Оксана Лискова испричала је за Глас Русије како она види књижни мамурлук:

- То је честа појава за људе са јаком имагинацијом који су у стању да проживљавају књигу, осежају губитак свог „ја“ у тренутку читања. Управо активне емоције дају ефекат књижног мамурлука.

Како човек може да схвати да ли је подложан овој појави?

- Извесно време после читања осећаш такозвану „тугу за адреналином“, она, наравно, нема ништа заједничко са правим мамурлуком. Осећај кривице или страх од светлости не изазива, али појављује се осећај отуђености од реалног света, после читања књиге која те је понела треба много времена да се „освестиш“ и престанеш да зависиш од стваралачке реалности у коју си управо утонуо. Тешко је издвојити категорију књига које могу да дају такав ефекат: за последње „књижне мамурлуке“ које сам преживела били су криви Сага о Форсајтима Џона Голсвортија, Бескрајна прича Михаела Ендеа, Ноћ нежна Скота Фицџералда. Оне су врло различите по својим текстовним системима, али могуће да у њима управо за мене постоји нешто заједничко, некаква индивидуална доза која изазива реакцију организма.

Да ли може да се осећа књижни мамурлук док се чита књига?

- Тренутно осећам тај синдром не пошто прочитам целу књигу, већ у процесу читања. У Чаробном брегу Томаса Мана постоје тако јаке епизоде, да ти је потребно време да дођеш себи, преживиш стање које лични на депресију, како би наставио читање. Ја као да се „загрцнем“ од прочитаног и физички не могу да се вратим претходном стању без „детоксикације“.

По вама, књижни мамурлук је позитивна или негативна појава? Она смета у животу или помаже?

- Пре позитивна, она доприноси осмишљавању прочитаног, стицању емоционалног и интелектуалног искуства. Лично мени не смета да живим, волим таква необична стања, мени је врло пријатно, то личи на стање стваралаштва, када сам пишеш, урањаш у текст, ту више није важно да ли је то твој текст или туђ. Мени се врло допада да се налазим у таквом „току“.

Сајт Adme.ru, посвећен стваралаштву, слободи и занимљивом животу сматра да најчешће књижевни мамурлук изазивају следеће књиге: Сто година самоће Габријела Гарсије Маркеса, Норвешка шума Харукија Муракаме, Мајстор и Маргарита Михаила Булгакова, Парфимер Патрика Зоскинда, Лолита Владимира Набокова, Крадљивац књига Маркуса Зузака.

Књижни мамурлук није једнозначна појава. За сваког се изражава на свој начин, неко тугује и жали за прочитаном књигом, неко се љути што се она завршила, а некоме се свет отвара са нове стране, показује своје тајне, неприметне у обичном животу. Осећаји које дарују књиге су непроцењиви.

Ана Фјодорова,