Економист: ЕУ сувише слаба да би започела „рат санкцијама“ са РФ

Сједињене Државе и Европска унија желе да ударе по банкама, војним и енергетским компанијама Русије, али ударају по Немачкој, пише The Washington Times.

„Рат санкцијама“ између Русије и Запада појачава забринутост да ће се европска привреда поново наћи у рецесији и избрисати све успехе последњих деценија.

„Економски раст у Европи је заустављен у другом кварталу ове године, али без обзира на повећани ризик, европски лидери су се сложили да подрже САД приликом увођења серије санкција против Москве. Кулминација тих санкција су последње мере против руских нафтних и гасних компанија, које обезбеђују трећину енергетских потреба Европе“, пише часопис.

Санкције су, како се и претпостављало, нанеле приличан ударац руској привреди. Претпостављало се да ће оне бити направљене тако да нанесу што мање штете привреди саме Европе. Али, аналитичари све више у то сумњају. Они сумњају још више у то да санкције не наносе штету земљи која је увек била мотор европског раста – Немачкој. Притисак на Русију је ишао у условима погоршања економске ситуације у Европи, а резултат су биле узвратне мере Русије. А, сада, кад се приближава зима на северној хемисфери, Европа се суочава са једним од највећих искушења, имајући у виду њену зависност од руског природног гаса. Последњи пакет санкција може подстаћи Русију на очајнички корак – да извади свој главни адут: престане са испорукама нафте и гаса у Европу.

Према мишљењу аналитичара Reuters Breakingviews Олафа Сторбека (Olaf Storbeck), европска привреда може озбиљно настрадати, ако Москва смањи испоруке гаса. Тога се стварно плаши тржиште инвеститора, иако тај корак изгледа као далека перспектива. Русија зависи од $80 милијарди годишње, које добија од продаје Гаспрома, али је спремна да ради политичких циљева направи тај корак.

Осим тога, Европа јако зависи и од руске нафте. Према оценама Thomson Reuters, ако би Русија смањила извоз нафте у еврозону за једну трећину, то би смањило економски раст у целом региону за 1-1,5% у току те прве године.

Најосетљивији на ризик је немачки индустријски комплекс који има разгранате трговинске везе са Русијом – више од 6.000 немачких компанија имају свој бизнис тамо. Ударац по немачкој привреди, локомотиви целокупне европске привреде, је, безусловно, штета за ЕУ. Такве су оцене ММФ.

Према мишљењу бившег професора финансија Универзитета у Пенсилванији Џона Мејсона (John Mason), ако се погледа уназад, онда се може речи да је Европа, вероватно, била сувише слаба економски да би ступила у „рат санкцијама“ са Русијом.

„Европска унија је највећи трговински партнер САД и нови економски пад у Европи ће, скоро сигурно, повући за собом и привреду САД“, цитира Мејсона The Washington Times.

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут