Србски алманах – за ментално активне руске грађане

Зборник дела савремених србских писаца Србски алманах био је представљен у Москви на књижевној вечери која је одржана у Амбасади Србије. Књига је изашла захваљујући заједничком пројекту литерарног фонда Пут живота и издавачкој кући ЈаРусика.

На књижевној вечери наступили су писци из Београда Горан Петровић, Гордана Ћирјанић и Михајло Пантић, чија дела су била представљена у аламанаху, а програм је водила познати преводилац и новинар Љубинка Милинчић, која је уз то била идејни покретач и главни уредник зборника.

- Чини ми се да је овај алманах веома важан за српску књижевност, зато што je први, мислим, за последњих двадесет година. У том периоду излазиле су књиге спорадично, али је организовано превођење српске књижевности изостало. Чини ми се да смо на овај начин некако фронтално представили српску литературу. Представили смо читаву плејаду србских писаца у једној књизи, за коју се ја надам да ће доспети до великог броја читалаца и да ће се коначно у Русији схватити да се поезија и проза пише и у једној малој, али блиској словенској земљи.

Као што смо већ рекли, Србски алманах је издат уз подршку литерарног фонда Пут живота. Његов председник је писац Дмитриј Мизгуљин, човек прилично познат у Србији. 2012. године лист Геополитика о њему је писао: „Дмитриј Мизгуљин је један од ретких људи на које се може применити изрека да онај који има један велики таленат, има обавезно и још неколико. Овај познати сибирски песник је и веома успешан председник Ханти-Мансијске банке, једне од највећих у Русији, почасни конзул Чешке у Сибиру, успешни спортиста, велики познавалац историје и културе, отац четворо деце. Члан је Петровске академије наука и Руске академије природних наука, објавио је десетак књига поезије, добитник је бројних признања и књижевних награда“.

Сада живимо у многоме од комерцијалне литературе, између осталог преводне. Уђите у било коју књижару – на полицама ћете видети огроман број књига које су преведене са енглеског, немачког, француског језика. Али пробајте да нађете књигу преведену са словенског језика. Данас је ова литература нестала као слој, дошло је до тога да нам понекад дела словенских писаца долазе у преводу са других језика. На пример, аутобиографску књигу Емира Кустурице (Смрт је непровјерена гласина) читамо у преводу са француског, а не са србског. Сматрам да то није исправно, тако да смо решили да поправимо ствар. Србска књижевност данас је најзанимљивија!

Тако се десило да сам се пре пет година упознао са Љубинком Милинчић. Од тада је започело пријатељство са србским ауторима, преко књижевности смо поново открили за себе Србију, појавила се чак идеја да оснујемо награду за словенску књижевност.

Сада у Србији додељује се неколико стотина књижевних награда. Али, као што се зна, нема их много, зато што свака награђена књига добија бар једног читаоца више, а аутор добија стимуланс за даљи рад. Онај ко пише и чита, ментално, морално и емоционално је активно биће – истакао је поштовани писац и књижевни критичар Михајло Пантић у Предговору Србском алманаху. И у том смислу ново издање ову своју мисију је испунило: руски читаоци су добили могућност да се упознају са новим тенденцијама у србској књижевности, а србски писци су стекли нове поклонике.

Вера Жердева,