Србски ватрогасци: Вршећи наредбу Кнеза Милоша у Санкт-Петербургу

Завршена је посета делегације спрских ватрогасаца Санкт-Петербургу. Она се одвијала у оквиру сарадње Русије и Србије у развоју Руско-србског хуманитарног центра у Нишу. Са србским ватрогасцима у северној престоници је боравио и први заменик руководиоца Центра Анатолиј Башкирев, са којим је разговарао наш новинар

Сматрам да су србски ватрогасци допутовали на време. Када се 1834. године у наредби Кнеза Милоша појавио први закон који се тиче гашења пожара, у њему је било речено да становништво мора да се снабде потребним  опремом. Ко не послуша има да плати казну – или чак је могао да заради батињање.

Прошло је скоро 200 година, и на великој конференцији за штампу у марту ове године руководство синдиката ватрогасаца у Србији жалило се између осталог на застарелу технику и на одсуство одговарајућег тренинг-центра.

Може ли се рачунати да ће долазак спасилаца у Русију помоћи да се некако поправи ситуација?

- У Санкт-Петербург су стигли чиновници из србског МУП-а, руководилац београдске спасилачке службе и ватрогасне заштите. Они су посетили методички семинар у правцима од обостраног интереса, на пример – заштита од дима и гасова (ватрогасна служба организована за гашење пожара у средини неповољоној за дисање). Ова предавања треба да дају одређени импулс, тако да наредне године рачунамо на интензивнију сарадњу. Србски гости су се такође упознали са радом специјализоване ватрогасне бригаде, посматрали такмичења служби заштите од дима и гасова Санкт-Петербурга. Наше искуство врло је занимљиво за Србе и користити ће се приликом формирања нових спасилачких структура у њиховој земљи, а Хуманитарни центар у Нишу спреман је да учествује у том процесу.

Долазак у Санкт-Петербург само је део великог програма Русије и Србије у хуманитарном правцу. Испричајте о другим правцима.

- То је учешће у ликвидацији последица поплаве, пружање техничке, методолошке и „људске“ подршке у гашењу шумских пожара. Поред тога, треба поменути разминиравање територије Србије које се одвијало у летњем периоду. Недавно је одред завршио рад, сада одређујемо површине на којима ће радити минери наредне године.

Када се у мају ове године у Србији десила страшна поплава, заменик руског министра за ванредне ситуације Едуард Чижиков истакао је да су руски спасиоци стигли пре свих захваљујући Србско-руском хуманитарном центру. Шта се сада чини како би Центар радио још ефикасније?

- Треба побољшати материјално-техничку базу и проширити обухват. Ми преговарамо са колегама из Црне Горе, БиХ, низа других балканских земаља. Тамо су мале раздаљине. И ако будемо реаговали на ванредне ситауције из Русије, то је једно време, а непосредно са Балкана друго: буквално за два сата може да се буде на месту и оперативо пружи помоћ. Тако да пре свега треба развијати ваздухопловну компоненту, методе пребацивања личног састава и терета. Рачунамо да ће српске колеге из хуманитарног центра оперативно радити на постављеним задацима. На последњим преговорима са шефом сектора за ванредне ситауције МУП-а Србије Предрагом Марићем говорили смо о томе да ће од наредне године србска компонента Центра ојачати.

Како оцењујете ниво припреме србских колега?

- То су високопрофесионални људи који врло квалитетно раде на оној техници коју имају. Треба развијати службу заштите од дима и гасова, специјалне одреде. Са сектором којим руководи господин Марић настављамо да разрађујемо програм акција у случају ванредних ситуација у предузећима енергетског комплекса, на пример у рафинерији код Београда. Овде може да користи руско искуство.

За многе у Србији руски спасиоци који су радили у Обреновцу постали су, може се рећи, хероји. Једном у интервјуу на ТВ Хепи један од припадника Министарства за ванредне ситуације рекао је да је такво признање од стране Срба врло дирљиво, зато што „један хлеб једемо и једном се богу молимо“...

- Они су исти такви људи. Свакоме је вероватно важно како га дочекују на послу и испраћају. О нама су много позитивног писали локални медији и испратили су нас достојно. Мада постоји мишљење у самој земљи да србска делегација која је дошла на аеродром да се опрости од спасилаца могла је да буде и угледнија. Али ми не радимо за славу. Најважније је што је пошло за руком да се спасе преко 2000 људи. Тиме се поносимо.

Тимур Блохин,