Туристички путоказ

Страгари: родно место Танаска Рајића.

На око 120 километара од Београда, под окриљем Рудника, смештена је шумадијска варошица Страгари. Заједно са околним селима припада подручју Горње Јасенице и чини градску општину Крагујевца, удаљеног 32 километра.

Варошицу пресецају реке Јасеница и Сребрница, као и више мањих потока. Најближи врх је Рамаћски вис (813 м) који, са прелепим пејзажима, чистим ваздухом, близином извора минералне лековите воде у бањи Вољавча (из 1928. године), представља само основ за посету овом крају. Страгари имају и богата, прелепа ловишта. Посебна атракција су две врсте дивљачи које нису са ових простора – муфлон и јелен лопатар.

Али, ту није крај набрајању вредности овог живописног места.

У густој шуми уз Вољавачки поток, пет километара од центра Страгара смештен је комплекс манастира Вољавча. У манастирској цркви сахрањена је глава Танаска Рајића, чији споменик данас краси центар Страгара, иначе његовог родног места.

На осам километара од Страгара је манастир Благовештење са јединственом древном реликвијом, дуборезним крстом са Христовим распећем. У близини је и манастир Петковица са једном од најстаријих цркава шумадијске епархије. Само два километра од овог светилишта, уз реку Сребрницу, налазе се остаци средњовековног утврђења Сребрнице, где је Ђурађ Бранковић званично проглашен и прихваћен за наследника деспота Стефана Лазаревића.

Иначе, место је некад било изузетно живо – датира још из 1476. године када је, према турским пописима, имало више домова (39) од Крагујевца (32). Временом, штошта је протутњало овим крајем, народ се осипао, па је све некако замрло…

Данас мештани покушавају да му врате живост. Како нам је рекла Милена Јовановић, шеф месне заједнице Страгари, пуно је лепих кућа чији домаћини гостима, поред дружења и заједничких шетњи, могу да понуде преноћиште и храну. И све то као да им је дошао неко из фамилије, а ако који динар капне – добро дође.

Негујући старе традиционалне вредности, женска задруга „Смиље” покушава да помогне: кроз припремање здраве хране, ручне радове и израду сувенира, вредне мештанке полако узимају ствар у своје руке. У месту, али и на разним сајмовима, уз кроткост и гостољубивост сеоске душе, гостима служе слатко, домаће сокове, питу развлакушу, сармицу од виновог лишћа, ванилице…