Борба Русије и Америке за Балкан

Уравнотежена спољња политика Србије види се кроз званичне посете премијера земље Александра Вучића — он је ове године два пута био у САД и одмах након друге посете Вашингтону отишао је у Москву на састанак са руским председником Владимиром Путином, наводи „Политико“. Осим тога, прошле године Путин је био почасни гост велике војне параде у Београду.

У исто време, чланство у НАТО–у остаје далека перспектива за земље Западног Балкана — Алијанса није одлучила да ли да позове државе, оптерећене нерешеним територијалним питањима, примећује лист. Босна и Херцеговина као и пре покушава да реши унутрашње несугласице у оквиру сложног политичког система, заснованог на етничким принципима, створеног Дејтонском споразумом 1995. године. У поље интереса НАТО–а улази и Косово, које не признају Москва и Београд, као и Македонија која има нерешена питања са Грчком која је већ чланица Алијансе.

Други важан аспект балканског проширења НАТО–а је диверсификација испорука енергетских ресурса у Европу, што Вашингтон сматра стратешким интересом сопствене безбедности. На смањење зависности ЕУ од руског гаса позива Хрватска — на острву Крку планирана је изградња терминала за течни природни гас који ће бити повезан са гасним коридором од Азербејџана до севера Европе преко Турске, Грчке, Албаније, Црне Горе и Хрватске. Тај пројекат је познат као Трансјадрански гасовод.