У Бјелајцу прослављена школска слава Свети Сава

Овогодишњи домаћини славе били су Наташа и Слободан Пејић.

Након светосавске поруке, коју је присутним упутио отац Драган, уследило је традиционално ломљење славског колача.

Прије вјерског обреда ученици, учитељи и наставници су припремили пригодан програм у знак сећања на нашег првог просветитеља.

Србска православна црква прославља данас Светог Саву, утемељивача српске цркве, државе и школства. Савиндан се обележава у свим школама у Србији и Републици Србској као школска слава.

Свети Сава био је први србски архиепископ, светитељ и просветитељ. Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко, а када се замонашио узео је име Сава.

Растко се на Светој Гори замонашио упркос снажном противљењу родитеља који су му наменили владарску мисију.

Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и самостална Србска православна црква.

Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, Свети Сава је основао Хиландар и изградио још 14 манастира и тако постао ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.

Свети Сава је написао Типик по коме се монаси владају, а написао је и житије свог оца, преподобног Симеона Мироточивог.

У Студеници је 1209. године основао прву болницу на подручју Српске државе.

Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, па је стога и заштитник просветних установа.

Свети Сава је 1219. издејствовао аутокефалност Српске православне цркве, а његова дела "Номоканон" (1220.) и "Синодик православља" (1221.) постала су правни и духовни стубови српске државности.

Сава се упокојио 1235. године у бугарском граду Трнову као први архиепископ Српске православне цркве, а остао је познат као оснивач и творац Светосавског православља.

Синан-паша спалио је на Врачару 1594. мошти Светог Саве, које су до тада биле чуване у манастиру Милешева.

Сматра се да су Турци мошти Светог Саве спалили у погрешном уверењу да ће тако уништити веру и сваки његов утицај на Србе.