У србским затворима 2.500 нових места

У протекле четири године Србија је повећала своје затворске капацитете за око 2.500 места, а истовремено је применила и друге мере за растерећење затвора, као што су алтернативне санкције или мере обезбеђења за присуство окривљеног које не захтевају његов боравак у притвору.

Према подацима Министарства правде достављеним Танјугу, у Србији је 1. јануара ове године било 10.064 притворена или осуђена лица на издржавању казне затвора, док су смештајни капацитети износили 9.459.

Поређења ради, 1. јануара 2012. године капацитети у србским затворима били су 6.950 места, а број лица у затворима био је 10.955.

То значи да је у просеку 157 лица било смештено на 100 реалних затворских места, а Србија је због тога била на последњем месту према подацима Савета Европе.

Те године у новембру Србија је донела Закон о амнестији чиме су, поред осталог, додатно растерећени затворски капацитети.

Према подацима од 1. јануара 2015. године капацитети у затворима су били 9.340 места, а број лица у затворима износио је 10.064.

Поред амнестије, Министарство правде је успоставило широм Србије повереничке службе за контролу извршења алтернативних санкција, а у пракси се у последњих неколико година све чешће примењује мера кућног притвора са електронским надзором или без њега.

Такође, инсистира се и на примени других видова мера обезбеђења присуства окривљеног уместо притвора као што су јемство, редовно јављање полицији, одузимање пасоша…

Од алтернативних санкција користи се кућни затвор, разни видови друштвено-корисног рада за лакша кривична дела, опортунитет и друго.

Савет Европе данас је објавио извештај о стању у србским затворима који се односи на ситуацију из 2014. године, од када су предузети бројни подухвати на реконструкцији и проширењу затворских комплекса, али и изградњи нових.

Србија је у односу на 2011. годину померила на боље за 10 места када је у питању стање у европским затворима.