Раст кинеског војног буџета није претња ни за кога

Кинески план за повећање војног буџета за 7,6 процената — најмање у шест година — рационални је корак који помаже економском развоју земље. Ова одлука не оставља места за пумпање клишеа „кинеске претње“ од стране једног броја западних земаља.

Кина, трећа по величини земља у свету, на заштиту своје најмногољудније нације троши само 6 одсто америчких расхода. Притом, амерички медији неосновано критикују повећање кинеског војног буџета.

Заиста, и с најмањим повећањем расхода од 2010. године, кинески војни буџет је и даље за трећину мањи од америчког, са којим се не може поредити ни осам земаља које прате САД на списку држава које највише троше на одбрану.

Ради се о добро прорачунатом дизању буке Запада како би се оклеветала Кина и била представљена као претња и како би западни моћници могли да сачувају своје велике војне буџете.

Ако би Запад скинуо своје ружичасте наочаре, лако би видео да је то повећање нормална и рационална регулација буџета земље која прати националну одбрамбену политику, поседује већу територију од САД и више територијалних вода од Мексика, које треба заштитити.

Зашто је било неопходно повећање буџета:

1)    Због заштите територије — то је свето право које је гарантовано међународним законом за све земље, укључујући Кину.

2)    Због западног ембарга на наоружање, Пекинг нема другог избора осим да се ослања на сопствене ресурсе у модернизацији одбране, што захтева значајне расходе.

3)    Повећањем броја улазака војних бродова у територијалне воде Кине, САД и њихови савезници настављају да траже „тачку кључања“ Кине, скривајући се иза „слободне пловидбе“.

Све наведено говори у прилог томе да је повећање кинеског буџета веома скромно и они који га критикују подржавају или идеју „кинеске претње“ или илузорну кинеску хегемонију.