Експлоатација нафте на Арктику расте

У уторак је цена северноморске нафте марке „Брент“ престала да пада, и почео је њен раст. Упркос неизвесности око одлука ОПЕК-а и споразума у Алжиру поводом даљег регулисања нивоа производње црног злата, експлоатација нафте на Арктику ипак расте.

Покушаћемо да разјаснимо перспективе развоја капитално интензивне и веома комплексне области енергетског сектора руског Арктика чији се нафтни потенцијал процењује на преко 100 милијарди тона. Цене берзанских нафтних фјучерса са роком испоруке у децембру у уторак су, први пут након дужег времена, показале раст. Цена сирове нафте марке „Брент“ пала је у понедељак на најнижи ниво од 29. септембра на 48.70 долара по барелу, као резултат колебљивости тржишта услед неизвесности око одлуке ОПЕК-а. Цена барела америчке нафте ВТИ, која се користи за производњу бензина у САД и Канади, порасла је на 47 долара.

Флуктуација берзанских цена не приписује се само питању да ли ће ОПЕК донети одлуку о замрзавању нивоа производње нафте, већ и са предстојећом одлуком америчких Федералних резерви о висини референтне каматне стопе. Иако су информације у вези са потенцијалним замрзавањем нивоа производње црног злата различите, експлоатација нафте на Арктику се захуктава.

Тако је, према подацима „Гаспромњефта“, експлоатација нафте на првом и једином руском нафтном налазишту на Арктику за првих 9 месеци 2016. године износила 1,44 милиона тона, што је скоро 3 пута више него у истом периоду прошле године. Пројекат је стартовао 2013. године, нафтно поље се налази у Печорском мору (Ненецки аутономни округ), а резерве се процењују на око 70 милиона тона. Пројекат је започет 2013. године, поље се налази у Печорско море (Ненецкиј аутономне области), чије резерве се процењују на 70 милиона тона. Раније, шеф Министарства природних ресурса Сергеј Донској је рекао да платформа „Приразломна“ још није достигла пун пројектовани капацитет експлоатације и да се током 2016. и 2017. године планира увођење у експлоатацију још девет бунара који ће осигурати производњу још пет милиона тона нафте.

Стручњаци процењују нафтни потенцијал руског Арктика на преко 100 милијарди тона. Међутим, овај регион је, што се тиче правца развоја индустрије, веома комплексан и веома капитално интензиван.

„Арктичка плоча би требало да буде последња резерва у руској производњи нафте. Према нашим проценама, на Арктику ће до 2030. године бити експлоатисано 60 милиона тона нафте. Међутим, развој овог сектора индустрије ће бити веома скуп и био би сврсисходан само када би цена барела била 80-100 долара“, каже аналитичар „Сберанке“ Валериј Нестеров. Према речима експерата, веома скупа истраживања и производња приморала су велике играче на тржишту да обуставе развој арктичких нафтних поља. Током 2014. године своје пројекте су замрзли и холандско-британски „Шел“ и норвешки „Статоил“.

Према подацима руског Министарства енергетике, цена активирања једне бушотине на Арктику је 350-700 милиона долара, а пројектовани ниво експлоатације је пуно скромнији од процене аналитичара. Тако Министарство енергетике планира да повећа производњу нафте на Арктику до 2030-2035. године за 31 до 35 милиона тона.

Према подацима истраживања Геолошког топографског института Сједињених Држава, на Арктику се налази 13 одсто светских резерви нафте. Данас три четвртине овог региона контролишу Канада и Русија, међутим, током 2014. године су покренути спорови између више држава око власништва над одређеним територијама. Тако на подводни хрид Ломоносова у Северном леденом океану претендују Русија, Канада и Данска. „Зато права Русије на Арктик не одређују само економски већ и геополитички циљеви и задаци“, истакао је главни економиста „ПФ капитала“ Јевгениј Надоршин.