Одбор за стандардизацију србског језика упутио је писмо Националном савету за високо образовање у коме истиче да не постоји посебан језик Бошњака који се лингвистички разликује од србског језика и да би, прихватањем студијског програма такозваног „босанског језика“, на Универизитету била нанесена непроцењива штета србском језику и србској култури.
Одбор је упутио писмо Националном савету за високо образовање јер су добили информацију да је „Савет добио на акредитацију студијски програм такозваног босанског језика, и то на Државном универзитету у Новом Пазару“.
У Националном савету подсећају да установа захтев за акредитацију одређеног студијског програма шаље Комисији за акредитације и проверу квалитета у високом образовању и, уколико Комисија одбије захтев, установа може да упути жалбу Савету.
Члан Савета, професор Миодраг Поповић, тврди да никаква жалба није стигла Савету и да је реакција Одбора преурањена.
Одбор за стандардизацију србског језика подсећа да и ставови значајних бошњачких лингвиста говоре у прилог томе да се србски и босански језик лингвистички не разликују.
„На основу Европске повеље о регионалним и мањинским језицима и, још више, на основу научних лингвистичких критеријума, јасно је да се не могу, као посебни, студирати симболички језици, јер они представљају само различита имена истог, у овом случају србског, стандардног језика. Прихватањем овог програма Србија би била једина земља на свету где би се студирао — босански језик“, наведено је у писму.
Тврдећи да су имали увид у предложени програм, Одбор упозорава да је циљ студија — да се легализује прекрајање научних истина и присвајање српске језичке и културне баштине.
Одбор тврди да се у закључку предлога програма наводи и следеће:
„Студијски програм садржи довољно елемената србског језика и књижевности, чиме се студенти оспособљавају за извођење наставе србског језика и књижевности у основним школама, што ће бити наведено и у додатку дипломи“.
Тиме се, сматра Одбор, деградирају србски језик, србска књижевност и србска култура, јер се „србски језик и књижевност подводе под босански језик, босанску књижевност и босанску културу“.
Овако припремљени наставници босанског језика добили би право да преузму и наставу србског језика. Тиме се показује највећи нонсенс, на који не може пристати ниједна србска институција. Верујемо да иза овога неће стати ниједан србски политичар, јер се тиме уништава осам векова српске писмености и културе“, стоји у писму, а преноси Танјуг.
Став одбора подржали су и председник Савеза славистичких друштава Србије професор доктор Рајна Драгићевић, управник и заменик управника Катедре за србски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду професор доктор Рајна Драгићевић и професор доктор Александар Милановић, управник и заменик управника Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета професор доктор Бошко Сувајџић и професор доктор Славко Петаковић, као и председник и потпредседник Друштва за србски језик и књижевност Србије професор доктор Зона Мркаљ и професор доктор Вељко Брборић.
Танјуг 
