Како је страдала прва жртва совјетског свемирског програма?

60-их година Совјетски Савез и САД били су конкуренти у немилосрдној свемирској трци. Свака од две велесиле жарко је желела да покаже супериорност над идеолошким противником.

16. марта 1966. године Американци су извели прво пристајање две летелице у свемиру приликом лета Gemini 8 са људском посадом, пише Russia beyond.

Они су повезивање летелица извели у ручном режиму, а Совјети су жудели да узврате сопственим успехом, показавши већ наредне године да могу да изведу прво аутоматско пристајање летелица у свемиру. Нажалост, журба је довела до прве људске жртве у совјетском свемирском програму.

Нови шеф 

1967. године совјетски конструктори у свемирском програму журно су припремали лансирање летелица „Сојуз-1“ и „Сојуз-2“ које је требало да се споје у свемиру.

Смрт главног совјетског свемирског конструктора Сергеја Корољова 1966. године пореметила је припреме за оно што је требало да буде тријумфално лансирање. Корољов је био изузетно утицајна личност у совјетском свемирском програму и можда је само он могао да спречи несрећу која је уследила, тако што би одбио да прихвати рокове које је постављало политичко руководство земље.

Међутим, Корољов је преминуо и свој Експериментални конструкциони биро бр. 1, водећу совјетску институцију на пољу пројектовања ракета и истраживања свемира, оставио свом наследнику Василију Мишину. Нажалост, нови шеф совјетског свемирског програма остаће упамћен пре свега по једној од највећих трагедија која се догодила за време његовог руководства.

Проблеми на Сојузу-1

Нови главни конструктор или није био довољно моћан да ризикује да наљути совјетско политичко руководство жељно новог великог успеха совјетске науке или му је заиста било у интересу да убрза лансирање „Сојуза-1“. У сваком случају, летелица није била добро припремљена за лет који се ипак догодио 23. априла 1967.

Тога дана „Сојуз-1“ је чекао полетање. У летелици се налазио пуковник Владимир Комаров, искусни космонаут коме је то била друга свемирска мисија. Тада светска звезда Јуриј Гагарин добио је задатак да буде у приправности у случају да Комаров не буде могао да полети.

Проблеми су почели убрзо након што је злосрећни свемирски брод ушао у Земљину орбиту. Један од два соларна панела није се поставио како је планирано, па је недостатак електричне енергије изазвао грешке у функционисању опреме. Систем задужен за навигацију у односу на Сунце такође није радио.

Комаров је покушао ручно да промени орбиту летелице, али је изазвао нежељену ротацију око осе летелице која се само појачавала док је он покушавао да је заустави.

Опазивши све веће техничке сметње на свемирској летелици, контролни центар је отказао планирано полетање „Сојуза-2“, који је требало да се споји са „Сојузом-1“, и усредсредио се на то да Комарова безбедно врати на Земљу.

Покварен падобран

Искусни космонаут је морао ручно да управља свемирским бродом како би га припремио да се спусти на одређену локацију на Земљи. Комаров је то извео успешно и створени су услови за безбедан повратак, када је један од најосновнијих система на броду отказао.

Главни падобран који је требало да успори пад капсуле није се отворио и она је великом брзином ударила о земљу. Комаров је погинуо, иако се тако предано борио за свој живот и успех мисије. 

Када је спасилачка служба стигла на лице места, затекли су пожар који су локални мештани покушавали да угасе.

На месту несреће је 1987. године подигнут споменик као знак сећања на Комаровљеву жртву.

Николај Шевченко, Russia beyond